Inflacija nije samo tema razgovora o privrednim kretanjima, već je za stanovništvo i pitanje, kako je uzeti u obzir prilikom naših donošenja odluka o potrošnji i štednji. Pre svega, ona predstavlja veliki rizik za smanjenje realne vrednosti naših ušteđevina i plata. Brojevi od oko 8 odsto godišnjeg rasta cena u EU su zaista visoki, s obzirom da smo pre izvesnog vremena strepili od trenda padanja cena – deflacije.
Ipak, ako pogledamo razlog za sadašnju inflaciju, možemo shvatiti da prema svetskim i evropskim merilima, oni koji prognoziraju, očekuju njeno smirenje. Ovogodišnji rast cena u Evropi je pre svega posledica šoka, koji je za cene i snabdevanje prirodnog gasa, prouzrokovao rat u Ukrajini. Manje možemo da očekujemo od zelenih izvora energije, a više od promene tokova snabdevanja energenata, zbog kojih bi se, prema očekivanjima struke, inflacija morala smanjiti već ove godine, a naročito 2023. godine.
Visok nivo cena za pojedine proizvode i usluge (pre svega prevoz) će se održati još neko vreme, međutim, pozitivna očekivanja o smanjenju njihovog rasta bi morala sprečiti naš povećani oprez (veću elastičnost u odnosu na promene cena). Ovde imamo izbor, kako da elastično reagujemo na trenutnu situaciju.
Zanimljivo je, da očekivanja u vezi potrošnje domaćinstava nisu pesimistična, zbog opšte privredne situacije, koju (ne zaboravimo) određuju brze promene u tehnologiji, dok će ulaganje u znanje zasigurno biti poslednja stavka, koju bi imalo smisla smanjivati.