Primenjena psihologija

Psihološko savetovanje je namenjeno obrađivanju psihičkih poteškoća pojedinca, sa ciljem poboljšanja njegovog doživljaja, ponašanja i međusobnih odnosa u životu. U poređenju sa savetovanjem psihoterapija je dalji i dublji proces, koji je po pravilu i dugotrajniji. Zato je psihoterapija efikasna u otklanjanju ili ublažavanju simptoma emocionalnih patnji, kompleksnijih psihičkih poteškoća i mentalnih smetnji (npr. depresija, anksioznost). U okviru predmeta ćete upoznati osnovne principe bavljenja individualnim savetodavno-terapeutskim pristupima, znaćete da objasnite odnos emocije-razmišljanje-ponašanje i izvesti funkcionalnu analizu ponašanja po principima kognitivno-bihevioralne teorije, kao i da na primeru ocenite relevantnost upotrebe pojedinog savetodavnog odn. terapeutskog pristupa.

U svakodnevnom i poslovnom životu se stalno susrećemo  sa projektima – zadacima i delatnostima koji imaju tačno određene ciljeve. Projektno vođenje i projektna organizacija posla nije nikakav čarobni štapić, koji bi labavu grupu bez precizno određenih ciljeva i načina komunikacije na spolja i na unutra promenio u pokretnu traku za sprovođenje projekata. U stvari, projektno vođenje znači najveću promenu za one koji  projekat vode i od njih najviše zahteva. Tu nema velike nauke: osim pažljivog planiranja i poštovanja svih uslova koje postavlja okruženje, zahteva naime i mnogo  discipline u praćenju toka projekta i pre svega stalno prilagođavanje promenama.

Šta je to projekat? Kakav je dobar projektni vođa, koja znanja i osobine ima? Da li je dovoljno da bude  veliki stručnjak na sadržinskom području projekta? Od čega je sačinjen  projektni plan i ko je odgovoran za pripremu projektnog plana? Kroz sadržine predmeta i pomoću  detektivske obrazovne igre razvićete kompetencije projektnog rukovođenja.

Od psihologa se očekuje da mogu pažljivo da saslušaju druge, da se psihički i emocionalno užive u sagovornika, i da blagovremeno postavljaju dalja pitanja, kao i da utiču na sagovornika. Predmet Kompetencije psihologa se bavi razvojem socijalnih i komunikacionih kompetencija, kao i podsticanjem samoregulacije i veština refleksije za studije, društvo i posao. Sastavni deo predmeta su i uvod i osnove psihometrije, koja je područje psihologije, koja se uopšteno bavi teorijom i načelima merenja u psihologiji. U okviru predmeta ćete na osnovu studije slučaja pripremiti scenario osnivanja i vođenja savetodavno-terapeutskog odnosa u različitim psihosocijalnim kontekstima, naučićete da prepoznate najčešća ograničenja i izazove u psihološkom tretmanu, i definisati odgovarajuće principe rada za suočavanje sa njima. Znaćete da pripremite plan psihološkog tretmana pojedinca na osnovu njegove anamneze. U okviru predmeta ćete upoznati i osnove merenja u psihologiji, kao i osnovne zakonitosti, i principe psihološkog testiranja, a upoznaćete se i sa metodama i postupcima za merenje osećaja, mišljenja i stavova, ličnih karakteristika  i sposobnosti, i razumećete psihometrične karakteristike, koje određuju kvalitet (psiholoških) testova.

Metodologija društvenih nauka proizilazi iz sociologije, koja je po svojoj naravi »neverujuća« nauka. Sociologija ništa ne uzima zdravo za gotovo, ne veruje da je život takav kakav nam se čini, i konstantno se pita šta se krije iza. Društvo i kulturu sagledava na način, koji vodi u potrebu za daljim objašnjenjima. I kako društveni naučnik objašnjava kako društvo funkcioniše? Istraživanjem. Tako što posmatra ljude, ispituje ih, provodi neko vreme sa njima, izračunava zvanične statističke podatke, analizira medijske tekstove itd. O tome kako se to radi, govori metodologija društvenih nauka.

U sadržajima predmeta ćete se upoznati sa osnovnim konceptima u metodologiji istraživanja društvenih nauka, sa postavljanjem istraživačkih pitanja i formiranjem istraživačkih hipoteza, prikupljanjem podataka, formiranjem anketnih upitnika, itd.

Zašto smo nekim ljudima više naklonjeni nego drugima? Zašto se ponekad u javnosti ponašamo drugačije nego privatno? I kako funkcioniše uticaj većine ili manjina? U okviru primenjene socijalne psihologije ćete pokušati da razumete suštinu i uzroke ponašanja pojedinca i razmišnjanja u socijalnim situacijama. U okviru predmeta Primenjena socijalna psihologija ćete razumeti sistematičnu upotrebu socijalnih psiholoških konstrukcija, teorija, intervencionih tehnika, istraživačkih metoda i rezultata istraživanja za bolje razumevanje ili poboljšanje socijalnih problema. Takođe ćete u okviru predmeta upoznati osnovne pojmove i koncepte socijalne psihologije, i dublje razumeti funkcionisanje društva i kolektivnih fenomena. Osposobićete se za prepoznavanje grupne dinamike, predviđanje ponašanja ljudi u grupama, prepoznavanje razlika međugrupnog ponašanja i uzroka diskriminacije. Dublje ćete razumeti socijalne tvorce međusobnih odnosa i uzroke agresivnog ponašanja, kao i sposobnost upravljanja situacijskom agresivnošću.

Psihologija učenja se fokusira na niz tema koje su povezane sa time kako ljudi uče i komuniciraju sa svojim okruženjem. Zato su psiholozi, koji rade na području obrazovanja, fokusirani  na prepoznavanje i proučavanje nastavnih metoda, kako bi bolje razumeli, kako ljudi apsorbuju i čuvaju nove informacije. Učenje je doživotni poduhvat. Ljudi ne uče samo u školi, već uče na poslu, u društvenim situacijama, čak i prilikom obavljanja jednostavnih zadataka. Tako ćete u okviru predmeta upoznati osnovne zadatke psihologije učenja, psihološke definicije učenja, aplikacije osnovnih paradigmi/pristupa učenju u pedagoško psihološku praksu, neurofiziološke osnove funkcionisanja mozga i sazrevanja, kao i savremene trendove učenja i programe za podsticanje učenja. Upoznaćete faktore efikasnosti učenja, motivaciju za učenje i rezultate učenja, kao i značaj samoefikasnosti, samopouzdanja u učenju, metoda učenja i strategija u vezi sa izazovima učenja. Isprobaćete se i u samoregulacionom učenju, samorefleksiji, samoevaluaciji i proveri rezultata učenja.

Kadrovska psihologija se bavi selekcijom, izborom, uvođenjem, osposobljavanjem, napredovanjem, ocenjivanjem i savetovanjem zaposlenih. Proučava i druge vidike rada, uspešnost, zadovoljstvo na poslu i odnose između vođa i zaposlenih na radnom mestu. U okviru predmeta ćete saznati kako da pripremite analizu rada i kako podsticati, ocenjivati i meriti radnu uspešnost, kako sprovoditi unutrašnju i spoljašnju selekciju kandidata i razgovore za posao, naučićete kako da implementirate psihološka saznanja i na područje razvoja zaposlenih, kao i sigurnosti i zdravlja na radnom mestu. U okviru predmeta ćete naučiti da sastavite jednostavan model kompetencija za odabrano radno mesto, pripremićete scenario za vođenje selekcijskog intervjuja, sa naglaskom na korišćenju bihevioralnih pitanja, i na na osnovu primera ćete pripremiti psihološki profil kandidata, kao i predlog daljih mera (zaposlenje, karijerno napredovanje, radna uspešnost itd.).

Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već i stanje potpunog telesnog, mentalnog i socijalnog blagostanja (dobrog stanja). Dakle, nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Mentalno zdravlje je definisano kao pozitivan odnos prema sebi i drugima, uspešno suočavanje sa izazovima, pozitivno samopouzdanje, visoko samopoštovanje, osećaj moći, optimizam i sposobnost suočavanja sa poteškoćama. Mentalna smetnja predstavlja širok spektar poteškoća sa različitim simptomima. Obično mentalne smetnje definiše nekarakteristična kombinacija misli, osećanja, ponašanja, odnosa sa drugima, i poteškoće prilikom obavljanja svakodnevnih obaveza, koje značajno ograničavaju funkcionisanje pojedinca u svakodnevnom životu. U okviru predmeta ćete upoznati teoriju mentalnih smetnji, opštu i specijalnu psihopatologiju, savremene koncepte psihoterapije i psihosocijalnog savetovanja, kao i koncepte mentalnog zdravlja. Na osnovu konkretnog primera ćete znati da prepoznate znake i simptome mentalnih smetnji, i svrstati ih u jednu od osnovnih kategorija mentalnih smetnji, a takođe ćete znati i da formirate konkretne mere i mehanizme za jačanje mentalnog zdravlja.

Sadržaj je u pripremi

U današnjem dinamičnom vremenu su konstantne promene postale jedna od naših retkih konstanti. S obzirom na to da živimo u vremenu sve bržih promena, sve kompleksnijih društvenih struktura i aktivnosti, razumljivo je da je i naše učenje i obrazovanje postalo doživotno. Sve brži protok informacija zahteva nove načine odaziva na izazove okruženja, kako od pojedinaca, tako i od organizacija, dinamičnost savremenog života, i sve veću spretnost i odzivnost u prilagođavanju spoljašnjim okolnostima. Iako je potreba za pomoći savetom delatnost koja je stara kao čovečanstvo, u savremenom društvu se potreba za delatnosti savetovanja nesumnjivo povećava. Postala je važan faktor razvoja socijalnog, ekonomskog i kulturnog kapitala savremenog društva. Savetovanje, odn. delatnosti savetovanja sve značajnije doprinose efikasnosti investiranja u učenje, obrazovanje i osposobljavanje, efikasnosti tržišta rada, doživotnom učenju, socijalnoj uključenosti, društvenoj jednakosti i ekonomskom razvoju.

Zaposleni danas žele saradnike koji su spremni za neposredan efikasni rad. Praktično obrazovanje u radnom okruženju je odlična prilika za sve vas, koji takva iskustva nemate, da ih steknete i naučite, kako pojedinačno radno okruženje diše i živi u praksi. Obavljanjem aktivnosti, koje proizilaze iz studijskog programa, u konkretnom preduzeću odn. u radnoj organizaciji ćete sarađivati sa unutrašnjim i spoljašnjim učesnicima preduzeća, upoznaćete raznolikost radnih mesta i zadataka i u isto vreme razvijati kompetencije, koje će vam omogućiti napredak na profesionalnom i ličnom nivou.

Na osnovu akreditacije visokoškolskog studijskog programa i njegovih promena, koje je usvojio Savet RS za visoko školstvo, i kasnije njegov naslednik NAKVIS, studenti dodiplomskih visokoškolskih programa, koje izvodimo na DOBA Fakultetu za primenjene poslovne i društvene studije, umesto obaveza koje su povezane sa završnim stručnim radom, a koje su vrednovane sa 12 ECTS, mogu da polože dva izborna predmeta, vrednovana sa po 6 ECTS, koje biraju među izbornim predmetima u visokoškolskim strukovnim studijskim programima na DOBA Fakultetu.