DOBA Znanja

Predstavljanje sistema masovnog inoviranja u Poslovnoj grupi DOBA kao temelj podsticanja inovativnosti u organizaciji

Inovativnost je proces koji je povezan sa ljudima, njihovom kreativnošću, znanjima, talentima i sposobnošću povezivanja. Organizacije, odnosno preduzeća koja inovacijama žele da stvaraju dodanu vrednost, moraju procese inoviranja uspostaviti i među svojim zaposlenima na svim nivoima, i podsticati ih na kreativno razmišljanje, iznošenje konkretnih ideja, inicijativa i predloga za poboljšanja. Preduzeća to mogu postići postavljanjem čvrstih temelja koji se manifestuju u razvojnoj strategiji preduzeća, promovisanjem inovacijske kulture i međustrukturnim povezivanjem svih nivoa zaposlenih i odgovarajućim upravljanjem inovativnošću[1]. Zaposleni su pritom prva grupa učesnika, oni naime svojim kreativnim doprinosima, svežim idejama i konkretnim inicijativama za poboljšanja mogu značajno doprineti inovativnim probojima preduzeća. Takođe je važno u taj proces uključiti i druge učesnike – stalne spoljne saradnike, partnere, dobavljače, klijente/potrošače, istraživačke institucije i širu zajednicu.

Masovno inoviranje

Najčešći način upravljanja inovativnošću među zaposlenima u preduzeću jeste takozvano masovno inoviranje[2], koje se već godinama uvodi i u slovenačke kompanije i organizacije, a razlikuje se od takozvane profesionalne inovativnosti, koja se najčešće sprovodi u istraživačko-razvojnim sektorima. U mnogim uspešnim slovenačkim preduzećima masovno inoviranje je postalo ustaljena praksa koja donosi opipljive koristi. Podsticanjem aktivnog uključivanja zaposlenih u oblikovanje poboljšanja, preduzeća godišnje prikupe stotine korisnih i inovativnih predloga. Ti predlozi doprinose značajnim finansijskim uštedama i jačanju poslovne uspešnosti. U takvom okruženju saradnje koristi imaju kako organizacije, tako i njihovi zaposleni (Čeh, 2016.). Bulc (2012.) navodi da je »sposobnost stvaranja poslovne kulture koja promoviše i razvija masovno inoviranje postala vidljiv element razlikovanja između uspešnih i manje uspešnih preduzeća«. Pritom postavlja kriterijum da »masovno« u preduzeću znači da ideje generiše više od 60% zaposlenih, i da broj ideja prelazi 3 predloga po zaposlenom godišnje, pri čemu se u obzir uzimaju kako poboljšanja, tako i invencije i inovacije.

Primer iz prakse: DOBA – Ideje koje vide dalje

Jednu od varijanti masovnog inoviranja sprovodi i Poslovna grupa DOBA, koja zbog svoje prirode obrazovnog sistema i organizovanosti širi sistemsko promovisanje inovativnosti i izvan kruga zaposlenih - kako među spoljnim saradnicima (profesorima, mentorima), tako i među samim studentima.

Već 2005. godine na DOBI se razvila potreba za većim uključivanjem zaposlenih i spoljnih saradnika u stvaranje novih razvojnih koraka preduzeća, za bržim prenosom inovativnih inicijativa u svoje poslovanje i za sistematizacijom istih. Godine 2019. sistem je nadograđen projektom masovnog inoviranja »DOBA – ideje koje vide dalje«, koji je danas ključni mehanizam za sprovođenje inovacijske politike celokupne poslovne grupe. Projekat omogućava da svi ključni učesnici – zaposleni, spoljni saradnici i studenti – doprinose inovativnom razvoju fakulteta (DOBA, 2019.).

Politika inoviranja je usmerena na promovisanje, razvoj i iskorišćavanje kreativnosti i inovacijskog potencijala zaposlenih, dobavljača i klijenata za kontinuirano poboljšavanje usluga, veću konkurentnost i održivi rast Poslovne grupe DOBA.

Važno je razumeti da sistem inoviranja bez ugradnje u razvojnu priču preduzeća, bez podrške uprave, znanja i ispravnog načina razmišljanja ne može zaživeti – a razvojna priča DOBE se temelji upravo na tome. Jedna od temeljnih vrednosti su inovativnost i razvojna orijentacija, koje se svakodnevno ostvaruju otvorenom saradnjom među učesnicima, i razvojem znanja i kompetencija u skladu sa principima održivog razvoja. Projekat inoviranja direktno podržava strateško usmerenje DOBE prema održivom rastu, digitalizaciji, kvalitetnom studiju i izvrsnosti usluga. Uprava pritom ima ključnu ulogu – podstiče inovacijsku kulturu, obezbeđuje podršku i svojim primerom pokazuje važnost kreativnosti i otvorenosti.

Na DOBI se sistemski podstiče kreativnost svih učesnika - unutrašnjih, kao što su zaposleni, i spoljnih, koji se dele na dve kategorije: prva su spoljni saradnici, profesori, predavači i mentori, a druga su studenti koji su zapravo Dobini »klijenti«. U projekat se ne uključuju drugi spoljni partneri, kao što su kompanije, nevladine organizacije ili istraživači izvan sistema DOBE, zbog čega se trenutno još ne može govoriti o takozvanom otvorenom inoviranju u širem smislu reči.

Sistem inoviranja se vodi kao projekat pod nazivom »DOBA – ideje koje vide dalje« i strukturiran je sistem za prikupljanje, procenu, klasifikaciju i implementaciju inovativnih ideja, koji je prilagođen dinamičnom obrazovnom okruženju.

Važno je istaknuti i ulogu vođe projekta koga je imenovala uprava i koja je definisana kao osoba koja koordinira i prati sistem masovnog inoviranja u Poslovnoj grupi DOBA. Ona igra važnu ulogu u koordinaciji aktivnosti prikupljanja ideja i predloga među svim učesnicima. Odgovorna je za sprovođenje i izveštavanje o inovacijskim aktivnostima upravi. Brine se za savetovanje, motivaciju, rešavanje nejasnoća u postupku obrade predloga, i za predlaganje novih pristupa za razvoj projekta. Njen važan zadatak je takođe i komunikacija projekta, čime se svi uključeni aktivno motivišu za predlaganje ideja i promociju Dobinih inovacijskih aktivnosti.

Dobin inovacijski proces po fazama

Dobin inovacijski proces uključuje nekoliko međusobno smisleno povezanih faza koje omogućavaju efikasno upravljanje inovacijskim potencijalom, a one su sledeće:

1. Prikupljanje ideja

Ideje se prikupljaju na strukturiran i svima dostupan način. Zaposleni predaju predloge putem intraneta, a spoljni učesnici (studenti, mentori, predavači), putem virtuelnog obrazovnog okruženja. Svi imaju pristup online obrascu koji u svako doba omogućava predaju predloga. Takav pristup obezbeđuje otvorenost i kontinuitet procesa.

2. Procena i klasifikacija ideja

Procena ideja se odvija na više nivoa. Vođe područja mesečno pregledaju pristigle predloge zaposlenih. Brzo ostvarive ideje sa jasnom dodanom vrednošću mogu direktno odobriti, kompleksnije predaju na dalju razradu, trenutno nesprovodive ideje predlažu za kasnije razmatranje, a neprikladne odbacuju. Sve odluke se dokumentuju u izveštajima za vođu projekta.

Za ideje spoljnih učesnika važi sličan postupak: mesečni pregled sprovodi stručni saradnik, a zatim se ideje objedinjuju u izveštaje koje svaka dva meseca razmatra tim za inovativnost. Tim proučava predloge za dalje razmatranje, a dodatno proverava i nasumičan uzorak odbijenih ideja (5-10), sa ciljem prepoznavanja eventualnih previđenih inovacija. O kompleksnijim i finansijski zahtevnijim idejama konačnu odluku donosi kolegijum.

3. Postavljanje i sprovođenje ideja

Put potvrđene ideje vodi ka operativnom sprovođenju, za šta je nadležan vođa područja. Određuje se odgovorna osoba i rok za sprovođenje. U slučaju kompleksnijih ideja, odnosno zahtevnijih projekata se formira projektna grupa.

4. Praćenje sprovođenja i vrednovanje

Aktivnosti se uključuju u mesečne ili godišnje planove rada, što omogućava kontinuirano praćenje napretka putem redovnih izveštaja. Na taj način se obezbeđuje da ideje ne ostanu samo na papiru, nego da postanu konkretne mere sa merljivim rezultatima. Istovremeno se prate učinci implementiranih ideja i procenjuje njihova dalja relevantnost u odnosu na promenjive tržišne i organizacione okolnosti.

5. Nagrađivanje inovativnosti

Važan deo sistema je i motivacija učesnika. Jednom godišnje, obično u januaru, dodeljuju se nagrade u nekoliko kategorija: naj inovator (zaposleni), naj ideja (zaposleni), naj inovatori među profesorima, spoljnim saradnicima i studentima. Nagrade su praktične prirode, prilagođene poreskim propisima, i ne uključuju vođe koji procenjuju ideje. Dodatnu motivaciju predstavlja i nagradno izvlačenje među svima koji su predali ideju.[3]

Zadatak svih zaposlenih, a pre svega vođa, je biti neprestano inovativan. Inovativnost je jedna od ključnih kompetencija koja se očekuje od vođe, pa su zbog toga oni isključeni iz određenih elemenata tog sistema (npr. iz nagrada za ideje).

Kakvi su rezultati Dobinog sistemskog inoviranja?

Na DOBI inoviranje nije samo povremena aktivnost nekolicine pojedinaca, nego se radi o sistemskom procesu koji uključuje kako manja poboljšanja, tako i veće inovacijske inicijative, usmerene na dugoročne strateške promene. U poslednjim godinama su postignuti brojni konkretni rezultati koji značajno doprinose transformaciji obrazovnog procesa i upravljačkih praksi.

Među ključne projekte ubrajaju se uvođenje sistema zajedničkih elektronskih adresa za efikasniju komunikaciju, digitalizacija praktičnog obrazovanja koja omogućava savremeniji i pristupačniji obrazovni proces i razvoj dva ključna digitalna rešenja – sopstvenog CRM sistema i sopstvenog studentskog informacionog sistema. Ovi projekti su značajno doprineli povećanju operativne efikasnosti, poboljšanju korisničkog iskustva i podizanju kvaliteta usluga koje fakultet pruža studentima i ostalim učesnicima.

Sistem za promovisanje inovacija na DOBI prevazilazi tehničke mehanizme prikupljanja predloga. Reč je o sveobuhvatnom pristupu koji gradi i učvršćuje inovacijsku kulturu unutar organizacije. Ta kultura podstiče aktivnu ulogu zaposlenih, profesora, mentora i samih studenata, i inovativnost postavlja u središte strateškog razvoja fakulteta.

Predstavljeni primer DOBE pokazuje da masovno inoviranje, kao sistemsko podnošenje ideja i predloga zaposlenih i ostalih učesnika, može biti osnovni proces za efikasno vođenje, upravljanje i razvoj inovativne organizacije.

Izvori i literatura:

Bulc, V. (2012.). Množično inoviranje - ključ do trajnostne uspešne in zadovoljne organizacije. Mednarodno inovativno poslovanje = Journal of innovative business and management, 4 (2). https://journal.doba.si/ojs/index.php/jimb/article/view/153

Bulc, V. i Lah Poljak, E. (2011.). Priručnik za predmet Inovativni i inovacijski menadžment [gradivo za studente]. BlackBoard@DOBAFakultet. https://bb.doba.si/webapps/login/

Čeh, S. (2016., 25. ožujka). Množično inoviranje kot vrednota. Delo.si. https://old.delo.si/gospodarstvo/podjetja/mnozicno-inoviranje-kot-vrednota.html

DOBA (2019.). Sustav inoviranja na DOBI »DOBA – ideje koje vide dalje«: interno gradivo. Maribor: DOBA.

DOBA (2025., 7. veljače). Nagrade najboljšim inovatorjem leta 2024. Doba.si. https://www.doba.si/novice/nagrade-najboljsim-inovatorjem-leta-2024

Fatur, P. i Likar, B. (2009.). Vključevanje zaposlenih v inoviranje kot vir trajne konkurenčne prednosti. Management (4), 243.–257.

Milner, E., Kinnell, M. i Usherwood, B. (1995.). Employee suggestion schemes: a management tool for the 1990s? Library Management 3 (16), 3.–8.