Kada danas govorimo o geopolitici, često još uvek razmišljamo kroz stare obrasce Hladnog rata. Međutim, savremeni svet više nije podeljen samo prema ideologiji. Novi bipolarni svet nastaje oko tehnologije, veštačke inteligencije, podataka, energetike i kontrole nad globalnim tokovima znanja.
Upravo zato je nedavna poseta američkog predsednika Donalda Trumpa Kini bila mnogo više od diplomatskog događaja. Posebnu pažnju nije privukao samo susret sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom, već pre svega sastav američke delegacije. Uz Trumpa su bili predstavnici najvećih američkih tehnoloških i finansijskih kompanija. To više nije bila klasična politička delegacija, već prikaz nove globalne realnosti u kojoj države i korporacije zajedno oblikuju geopolitičku moć.
Tu se jasno pokazuje i sve veći značaj ekonomske diplomatije. Ako je nekada bila usmerena pre svega na trgovinu i podršku izvozu, danas postaje mnogo šira. Države kroz ekonomsku diplomatiju sve više podržavaju strateške tehnologije, veštačku inteligenciju, pristup ključnim sirovinama, energetsku bezbednost i tehnološke investicije.
Veštačka inteligencija, poluprovodnici, kvantne tehnologije, satelitski sistemi i digitalne platforme postaju nova strateška infrastruktura. Države koje budu kontrolisale ove tehnologije imaće ne samo ekonomsku, već i političku i bezbednosnu moć.
U tom kontekstu odnos između Sjedinjenih Američkih Država i Kine postaje centralno pitanje savremenog sveta. Više nije reč samo o trgovinskom rivalstvu, već o nadmetanju između dva tehnološka ekosistema i dva pogleda na budućnost globalnog razvoja.
Posebno je zanimljivo to što tehnološke kompanije danas postaju ključni akteri međunarodnih odnosa. Ako su nekada globalnu moć simbolizovali pre svega predsednici država i vojske, danas je sve više predstavljaju i direktori tehnoloških kompanija. Ekonomska diplomatija zato više nije samo domen diplomata, već i velikih korporacija.
Evropa se u ovom novom svetu često nalazi u zahtevnom položaju. S jedne strane ostaje snažno povezana sa američkim bezbednosnim i tehnološkim prostorom, a s druge strane je ekonomski tesno povezana i sa Kinom. Upravo zato pitanje strateške autonomije postaje jedno od ključnih evropskih pitanja budućnosti.
Možda najveći paradoks savremenog doba nije u tome što se svet ponovo deli na blokove. Paradoks je u tome što se to događa upravo u periodu najveće tehnološke povezanosti u istoriji čovečanstva.
Svet je danas povezaniji nego ikada ranije. Istovremeno, postaje i sve podeljeniji.
I upravo se u toj protivrečnosti krije suština novog bipolarnog sveta.
