U poslednjim godinama školsko okruženje se sve više menja. Adolescenti odrastaju u svetu brzih promena, društvenih pritisaka i sve češćih psihosocijalnih opterećenja koja značajno oblikuju njihovo iskustvo učenja. Mnogi učenici se suočavaju sa stresom, anksioznošću, depresivnošću i drugim oblicima teških i veoma teških psihičkih tegoba, što se direktno odražava na njihovo ponašanje, odnose i uspeh. Škola je često prvo okruženje u kojem se ove tegobe ispoljavaju, a nastavnici su oni koji ih prvi uočavaju. Oni su ti koji svakodnevno u razredu primećuju promene raspoloženja, socijalne konflikte, preopterećenost ili povlačenje učenika.
Obrazovanje i stručno usavršavanje nastavnika u oblasti emocionalne pismenosti, regulacije emocija, otpornosti i strategija podrške predstavlja jedan od najsnažnijih zaštitnih faktora koje škola može da ponudi. Nastavnik nije samo prenosilac znanja; on je osoba koja svojim prisustvom, načinom komunikacije i reagovanjem doprinosi stvaranju pozitivne klime i okruženja u razredu. To potvrđuju i istraživanja, jer mentalno zdravlje nastavnika i kvalitet odnosa u velikoj meri predviđaju motivaciju, ponašanje i osećaj sigurnosti učenika u razredu. Uvođenje pozitivno-psiholoških pristupa u škole znači izgradnju okruženja u kojem učenici imaju priliku da razvijaju veštine koje će im biti potrebne tokom celog života – od emocionalne regulacije i istrajnosti do empatije, odgovornosti i sposobnosti pronalaženja smisla. To su veštine koje danas često snažnije predviđaju uspeh nego tradicionalni akademski pokazatelji.
Osposobljavanje nastavnika za primenu pozitivno-psiholoških intervencija (PPI) u radu sa učenicima predstavlja investiciju u profesionalni identitet nastavnika, školsku kulturu i dugoročnu dobrobit mladih. Nastavnicima pruža alate za prepoznavanje sopstvenih granica i izvora snage, a učenicima omogućava da školu dožive kao prostor razumevanja, podrške i ličnog rasta. Kada nastavnik ovlada strategijama upravljanja stresom, razume dinamiku emocija i zna da uspostavi podržavajući odnos, time ne koristi samo sebi, već direktno stvara bezbedno okruženje u kojem učenici mogu da razvijaju samopouzdanje i unutrašnju motivaciju. Dobrobit nastavnika nije samo lična stvar – ona je profesionalna kompetencija koja određuje kvalitet nastavnog procesa i razredne klime.
Pozitivno-psihološke intervencije zasnivaju se na spoznajama da se pojedinci uspešnije razvijaju kada imaju priliku da jačaju svoje karakterne snage, kada su podstaknuti da traže pozitivna iskustva i kada nauče da se zaustave, udahnu i prepoznaju sopstvena osećanja. Kada nastavnici ove pristupe najpre isprobaju na sebi, stiču autentično iskustvo – iskustvo da male, jednostavne tehnike zaista mogu da smanje napetost, poboljšaju raspoloženje i pomognu u očuvanju fokusa. Tek potom ih mogu smisleno preneti u razred, gde iste tehnike često imaju iznenađujuće snažan efekat: smanjuju nemir, podstiču saradnju, jačaju osećaj pripadnosti, povećavaju opštu psihološku sigurnost i unapređuju dobrobit učenika.
Kako nastavnici mogu da brinu o sopstvenoj dobrobiti i istovremeno jačaju dobrobit svojih učenika? Ovo pitanje bilo je u središtu Erasmus+ projekta Be-Well, u okviru kojeg smo razvili i testirali program obuke za nastavnike srednjih škola iz Slovenije, Hrvatske i Španije. U program se uključilo više od 60 nastavnika, koji su kroz strukturirane module upoznavali teoriju i praksu pozitivne psihologije i razvijali kompetencije za rad sa mladima. Program je bio osmišljen tako da su nastavnici najpre usvajali tehnike za jačanje sopstvene dobrobiti – svesnu pažnju (mindfulness), zahvalnost, upravljanje stresom, postavljanje realnih ciljeva – a tek potom načine prenosa ovih pristupa u razred. Osnovna ideja programa bila je da samo nastavnici koji znaju da adekvatno brinu o sebi mogu dugoročno efikasno da podrže i svoje učenike.
Obuka je bila podeljena u četiri modula: izgradnja pozitivnog načina razmišljanja (karakterne snage, optimizam, samopoštovanje); emocionalna dobrobit i regulacija (prepoznavanje emocija, svesna pažnja, suočavanje sa stresom i besom, regulacija emocija); socijalne i interpersonalne veštine (empatija, rešavanje problema); kao i lični razvoj i usmerenost ka budućnosti (ciljevi, smisao, otpornost i posvećenost). Svaki modul je kombinovao praktične vežbe, samorefleksiju, grupni rad i planiranje primene intervencija u razredu. Obuka za nastavnike realizovana je u kombinovanom obliku – delimično uživo, delimično asinhrono putem MS Teams-a.
Nakon završetka obuke, nastavnici su izveštavali o većem samopouzdanju, efikasnijem suočavanju sa stresom i novim pristupima u radu sa učenicima. Neki su primetili da su se razredi transformisali u podržavajuća i inkluzivnija okruženja, u kojima učenici imaju prostor da istražuju sopstvene karakterne snage i razvijaju otpornost. Odnosi su se poboljšali, povezanost je porasla, a napetost u razredima se smanjila. Jedna nastavnica iz Slovenije je zapisala: „Najpre sam počela da koristim tehnike svesne pažnje za sebe, a ubrzo sam ih prenela i u razred. Učenici su iznenađujuće brzo prihvatili vežbe i sami predlagali da ih primenjujemo pre testa ili zahtevnijih zadataka.“
Ulaganje u obuku nastavnika za primenu pozitivno-psiholoških intervencija predstavlja investiciju u dobrobit celokupne školske zajednice. Kada nastavnici razvijaju sopstvenu otpornost, empatiju i pozitivan stav, postaju bolji mentori i uzori svojim učenicima. Sa ovakvim pristupima škola postaje ne samo mesto učenja, već i bezbedno okruženje za rast, dobrobit i mentalno zdravlje mladih. Uvereni smo da smo projektom BE-WELL napravili važan korak ka stvaranju škola koje nisu samo prostori učenja, već i bezbedna okruženja za rast, dobrobit i jačanje mentalnog zdravlja mladih.
Priručnike za nastavnike i učenike možete pronaći na ovom linku.
