Način učenja se poslednjih godina značajno promenio. Obrazovanje više nije ograničeno na fizičke učionice, predavaonice i tačno određene rasporede, već se sve više seli u digitalno okruženje, gde su nastavni sadržaji dostupni bilo kada i bilo gde. Važan deo savremenog obrazovanja tako je postalo e-učenje, koje nudi veću prilagodljivost ritmu svakodnevnog života.
Razvoj e-učenja izrazito je prisutan i u Evropskoj uniji (EU), gde online učenje i digitalne nastavne materijale koristi sve više ljudi. Online kursevi, digitalni nastavni materijali i drugi oblici online učenja više nisu samo dopuna tradicionalnom obrazovanju, već postaju važan deo doživotnog učenja, razvoja kompetencija i prilagođavanja brzo promenljivom tržištu rada.
Podaci potvrđuju da popularnost e-učenja u EU kontinuirano raste. Godine 2025. više od trećine korisnika interneta u EU, tačnije 34,8 %, pohađalo je online kurs ili koristilo online nastavne materijale. To je više nego godinu dana ranije, kada je taj udeo iznosio 33,4 %, i znatno više nego 2019. godine, kada je takvih korisnika bilo 21,4 % (Eurostat, 2026).
Reč je o jasnom znaku trenda rasta e-učenja, koji je ubrzala i pandemija COVID-19 i koji ne možemo razumeti samo kao posledicu tehnološkog razvoja, već i kao odgovor na savremen način života. Ljudi danas traže obrazovanje koje se prilagođava njima – a ne obrnuto. Žele puteve do znanja koji im omogućavaju veću samostalnost, bolju vremensku usklađenost i lakši pristup sadržajima.
E-učenje odgovara na potrebe savremenog čoveka, jer nudi obrazovanje koje se prilagođava ljudima – a ne obrnuto.
Posebno je zanimljiv podatak da korisnici interneta gotovo dvostruko češće koriste online nastavne materijale nego što se uključuju u formalne online kurseve (Eurostat, 2026). Iz toga možemo zaključiti da mnogima više odgovara samostalan i manje formalan način učenja. Umesto strogo definisanog programa, pojedinci znanje mogu usvajati usput, prema svojim interesovanjima, sopstvenim tempom i onda kada im to najviše odgovara. Upravo tu se krije jedna od ključnih prednosti e-učenja: omogućava više slobode pri planiranju studija i veću fleksibilnost u usklađivanju obrazovanja sa poslom, porodicom i drugim obavezama. Upravo to su i glavne prednosti e-učenja: više slobode i fleksibilnosti.
Iako je rast e-učenja prisutan širom EU, među državama članicama i dalje postoje značajne razlike. Godine 2025. najveći udeo korisnika koji su se uključivali u online učenje ili koristili digitalne nastavne materijale bio je u Holandiji, gde je dostigao 60,2 %. Sledile su Irska sa 59,7 %, Finska sa 50,7 % i Švedska sa 50,6 %. S druge strane, vrednosti su bile znatno niže u Rumuniji, gde je udeo iznosio 11,8 %, u Bugarskoj 18,4 % i na Kipru 21,0 %. Slovenija se sa više od 40 % svrstava iznad evropskog proseka i zauzima 7. mesto među državama članicama.
Podaci Eurostata (2026) tako pokazuju da e-učenje nije svuda jednako razvijeno, već je često povezano sa digitalnom razvijenošću države, pristupom tehnologiji i digitalnim veštinama stanovništva.
E-učenje nije važno samo zato što je »moderno« ili tehnološki napredno, već i zato što ima veoma praktične prednosti. Omogućava širi pristup znanju, smanjuje geografske prepreke i olakšava sticanje novih znanja i veština. Za studente e-učenje znači dodatne mogućnosti za studiranje i samostalno produbljivanje znanja, a za zaposlene priliku da se obrazuju uz rad i ostanu konkurentni na tržištu rada.
Uprkos pozitivnim trendovima, razvoj e-učenja donosi i određene izazove. Velike razlike među evropskim državama pokazuju da pristup digitalnom obrazovanju nije svuda jednako razvijen. Evropska komisija upozorava na izazove kao što su nejednak pristup tehnologiji, nedostatak digitalnih veština i različit stepen spremnosti obrazovnih ustanova za digitalno izvođenje nastave (European Commission, 2026).
Uprkos ovim izazovima, jasno je da e-učenje postaje sve važniji deo evropskog obrazovnog prostora. Upotreba online kurseva i digitalnih nastavnih materijala raste, a potrebe za fleksibilnim učenjem sve su veće. E-učenje zato više nije samo dopuna tradicionalnom obrazovanju, već postaje jedan od njegovih važnih oblika.
Toga smo svesni i na DOBA Fakultetu, gde je e-učenje centralni način studiranja. Studije se odvijaju u potpunosti online, što studentima omogućava visok stepen fleksibilnosti i lakše usklađivanje studijskih obaveza sa poslom, porodicom i drugim oblastima života. Upravo ta sloboda u organizaciji studija danas je jedna od najvećih prednosti savremenog obrazovanja.
E-učenje nije samo trend, već budućnost obrazovanja – i ta budućnost se događa već danas.
Izvori:
