Ako je period pandemije kovida 19 bio prilika za ubrzanu digitalizaciju, verovatno se svi još sećamo izjave Satye Nadelle da smo za nekoliko meseci doživeli više godina digitalnog napretka. Kriza je, dakle, delovala kao ubrzivač promena koje bi inače trajale znatno duže.
Danas se čini da živimo u sličnom trenutku. Uz praćenje rasta cena energenata i neizvesnosti koju izazivaju tenzije na Bliskom istoku, sve češće se postavlja pitanje da li smo pred novim ubrzanjem, ovoga puta energetskim. Da li nas trenutne okolnosti guraju ka bržem prelasku na električnu energiju, na ono što u Evropskoj uniji nazivamo zelenom tranzicijom.
Na prvi pogled, odgovor deluje jednostavno. Skuplja i nestabilna fosilna goriva trebalo bi logično da vode ka traženju alternativa. Elektrifikacija, obnovljivi izvori i održiva rešenja postaju ne samo ekološka nužnost, već i ekonomski i politički izbor.
Zelenu tranziciju ubrzavaju energetske krize, ali ona otvara novu zavisnost od ključnih sirovina. Pitanje više nije samo održivost, već i kontrola nad resursima, tehnologijom i moći.
Ipak, slika je znatno složenija.
Ako smo u prošlosti bili zavisni od nafte, danas se otvara novo pitanje: da li se ta zavisnost samo preoblikuje. Litijum, kobalt, bakar i retke zemlje, sirovine koje su ključne za baterije i električnu infrastrukturu, postaju nova nafta savremenog sveta. Razlika nije toliko u logici, koliko u geografiji i kontroli. Pitanje, dakle, više nije samo koliko energije imamo, već ko kontroliše resurse, tehnologiju i puteve do njih.
Zelena tranzicija se tako sve više pokazuje kao nešto više od pukog ekološkog projekta. Ona postaje geopolitička priča. Energija, sirovine i regulativa prepliću se u novi odnos moći, u kojem se države i kompanije nadmeću za pristup, uticaj i stratešku autonomiju.
I možda se upravo ovde krije ključno pitanje. Da li smo zaista na putu ka održivijoj budućnosti ili samo zamenjujemo jednu zavisnost drugom.
Ako je juče nafta bila simbol moći, sutra će to biti baterije. Razlika je samo u tome što ćemo ovog puta možda verovati da smo problem rešili, dok ćemo ga u stvarnosti samo premestiti negde drugde.
