Polazište rasprave bio je nalaz istraživanja DOBA AI Maturity Index 2026. (DAIMI), prema kojem kompanije u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji već koriste veštačku inteligenciju, ali se ključni razvojni izazov sada nalazi na drugom mestu. Prva faza, u kojoj su kompanije prvenstveno isprobavale različite alate veštačke inteligencije, postepeno se završava. U prvi plan dolazi zahtevnija druga faza, u kojoj će biti potrebno povezati veštačku inteligenciju sa strategijom, upravljanjem, odgovornošću, razvojem kompetencija zaposlenih i merenjem poslovnih efekata.
Važna poruka razgovora bila je da ni Evropa ni region, a kamoli Slovenija kao mala država, ne mogu da se takmiče s najvećim globalnim akterima iz SAD-a i Kine u razvoju osnovnih modela i najvećih tehnoloških platformi. Međutim, to ne znači da nema prilika. Upravo suprotno. Jedna od najvećih prilika jeste da brže uhvatimo korak u primeni alata veštačke inteligencije, posebno u oblastima u kojima već imamo znanje, tradiciju, kvalitetne kompanije i međunarodnu prepoznatljivost.
Mark Boris Andrijanič posebno je istakao oblasti u kojima bi Slovenija mogla da ostvari značajnu razvojnu prednost: farmaciju, biotehnologiju, naprednu industrijsku proizvodnju, nišne visokotehnološke kompanije i logistiku. Slovenija u tim oblastima ima važne temelje. U gotovo svakom slovenačkom regionu postoje kompanije koje su lideri u svojim nišama, često veoma specijalizovane, fleksibilne i uključene u zahtevne međunarodne lance vrednosti. Upravo takve kompanije primenom veštačke inteligencije mogu da ostvare veću produktivnost, brže donošenje odluka, bolje procese i veću konkurentnost.
Naglašeno je da veštačka inteligencija nije prilika samo za velike kompanije. Mala i srednja preduzeća zbog svoje prilagodljivosti mogu čak biti među bržim korisnicima novih rešenja. Naravno, potrebna im je podrška u razvoju kompetencija, razumevanju rizika, izboru odgovarajućih poslovnih slučajeva i uspostavljanju osnovnih pravila upotrebe.
Veštačka inteligencija sama po sebi ne pomaže kompanijama, jer dodatnu vrednost stvara tek kada je povezana s konkretnim poslovnim ciljevima, znanjem zaposlenih i sposobnošću rukovodstva da je uključi u način funkcionisanja organizacije.
Prof. dr Matej Avbelj proširio je raspravu i na ulogu države, javnih institucija i istraživačkog prostora. Veštačka inteligencija može značajno doprineti efikasnijem funkcionisanju države, bržoj digitalizaciji javnih usluga, boljoj upotrebi podataka i responzivnijoj javnoj upravi. Međutim, pojedinačna tehnološka rešenja nisu dovoljna. Potrebni su jasni ciljevi, odgovarajuća pravila, osposobljeni kadrovi i institucije koje razumeju tehnološke, pravne, etičke i društvene dimenzije veštačke inteligencije.
Važan deo rasprave bio je posvećen i ulozi obrazovnih i istraživačkih institucija. Sagovornici su se složili da će razvoj veštačke inteligencije zahtevati šire unapređenje digitalnih i računarskih kompetencija. To ne znači da svi moramo postati programeri, ali različiti profili stručnjaka moraju razumeti osnovnu logiku digitalizacije, podataka i veštačke inteligencije. Zato bi bilo smisleno sistematičnije uključivati sadržaje iz oblasti digitalizacije i veštačke inteligencije u obrazovne programe, ne samo u tehničkim naukama, već praktično svuda.
Istraživanje DOBA AI Maturity Index 2026. pokazalo je da Slovenija u poređenju s Hrvatskom i Srbijom postiže nešto uravnoteženiji model organizacione zrelosti u primeni veštačke inteligencije. Srbija se izdvaja po razvojnoj dinamici i uočenim poslovnim efektima, dok se Hrvatska izdvaja po pragmatičnijem i eksperimentalnom pristupu. Sve tri države suočavaju se sa sličnim pitanjem: kako preći sa upotrebe pojedinačnih alata na sistematično upravljanje veštačkom inteligencijom.
Zaključak rasprave bio je jasan. Prva faza primene veštačke inteligencije pokazala je da kompanije, organizacije i pojedinci brzo prihvataju tehnologiju. Druga faza će, međutim, biti znatno zahtevnija. Presudno će biti da li ćemo umeti da uključimo veštačku inteligenciju u strategiju, procese, upravljanje, razvoj kompetencija i merenje efekata. Upravo u tome je i značaj indeksa DAIMI. Nije reč samo o merenju trenutnog stanja, već o uspostavljanju alata kojim će biti moguće pratiti napredak regiona tokom vremena.
DOBA Fakultet će nastaviti da razvija indeks i u narednim godinama. Cilj je da DAIMI postane redovan regionalni alat za praćenje organizacione zrelosti u primeni veštačke inteligencije u kompanijama. Time DOBA Fakultet želi da doprinese raspravi o tome kako Slovenija i širi region mogu da koriste veštačku inteligenciju kao pokretač razvoja, a ne samo kao tehnološki trend.
Propustili ste događaj? Snimak možete pogledati na ovom linku.
