Istraživanje DOBA AI Maturity Index 2026 pokazuje da kompanije u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji u primeni veštačke inteligencije očekuje važan korak. Pojedinačne inicijative i prve koristi moraju povezati sa načinom upravljanja i organizacijom rada. Upravo tu se odlučuje da li će upotreba AI doneti dugoročnija poslovna poboljšanja.
Zamislimo kompaniju u kojoj zaposleni koriste veštačku inteligenciju (AI) za pripremu nacrta ponuda, sažimanje dokumenata i pronalaženje ideja za nove usluge. Rukovodstvo podstiče upotrebu, a neki zaposleni su već veoma vešti u tome. Da li to znači da je kompanija zrela za korišćenje AI? Za odgovor bismo morali da znamo i kako proveravaju rezultate, ko odlučuje o korišćenju podataka i da li dobra iskustva pojedinaca postaju deo zajedničkog načina rada.
Na DOBA Fakultetu razvili smo DOBA AI Maturity Index, skraćeno DAIMI, kojim procenjujemo organizacionu zrelost korišćenja AI. Indeks povezuje pet oblasti: strateško uključivanje AI, njeno upravljanje, kompetencije zaposlenih, korišćenje u poslovnim procesima i uočene poslovne efekte. Na taj način obuhvata i pitanja koja podatak o broju korisnika pojedinačnog alata ne može da objasni.
Istraživanje je sprovedeno od marta do maja 2026. godine u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Rezultati su izraženi na skali od 0 do 100, a pri poređenju država uzete su u obzir razlike u strukturi veličine učestvujućih kompanija. Viši rezultat znači razvijeniju sposobnost organizacije za promišljeno uključivanje AI u poslovanje.
Prema rezultatima DAIMI 2026, Slovenija ostvaruje 50,85 poena, Srbija 49,73, a Hrvatska 47,89 poena.
Slovenija ostvaruje najviši ukupan rezultat i pokazuje uravnoteženiji razvoj pojedinačnih oblasti. Srbija se izdvaja po razvojnoj dinamici i najvišem rezultatu kod uočenih poslovnih efekata. Hrvatski uzorak pokazuje pragmatičniji i eksperimentalniji pristup. Razlike su male, a zajednička poruka je da region prelazi iz eksperimentalne faze u sistematičnije uključivanje AI.
Pritom je važno zadržati oprez. Rezultati se zasnivaju na samoproceni učesnika i pružaju uvid u stanje obuhvaćenih kompanija. Male razlike među državama zato ne treba tumačiti kao konačnu rang-listu uspešnosti privreda. Za lidere je posebno korisno pitanje u kojim oblastima njihova organizacija zaostaje.
Među nalazima DAIMI posebno se ističe slabija uključenost AI u ključne poslovne procese. Podrška rukovodstva još se ne pretvara dovoljno dosledno u jasne odgovornosti i ustaljene načine rada. Razvoj znanja često i dalje zavisi od inicijative pojedinaca, a kompanije teško povezuju uočene koristi sa merenjem rezultata.
Smatram da se upravo ovde pokazuje odgovornost liderstva. Lider mora objasniti šta kompanija želi da unapredi i zaposlenima omogućiti vreme za učenje. Takođe mora odrediti ko proverava kvalitet rezultata i ko odlučuje da li je rešenje pogodno za širu primenu. Opšta podrška korišćenju AI ne može zameniti ove odluke.
Za sledeći korak je smisleno izabrati proces kod kojeg kompanija već poznaje problem. Na primer, pripremu ponuda koja zahteva mnogo ponavljajućeg rada. Pre testiranja AI moguće je izmeriti vreme pripreme i učestalost izmena. Tokom testiranja određuju se dozvoljeni podaci, odgovorna osoba i način provere. Zatim se poredi ceo postupak, uključujući vreme za pregled i ispravljanje grešaka. Brže pripremljen nacrt je koristan samo ako poboljšava i konačni rezultat.
Takav pristup omogućava zaposlenima da zajedno utvrde gde im AI pomaže, a gde zahteva dodatnu procenu. Dobro rešenje zatim može postati deo dogovorenog procesa, a iskustva se prenose na druge zaposlene. Tako se znanje postepeno zadržava u organizaciji.
Pri razmišljanju o sopstvenoj zrelosti rukovodstvo može sebi postaviti četiri pitanja. Koji poslovni problem želimo da rešimo pomoću AI? Ko je odgovoran za korišćenje i proveru rezultata? Kako zaposlenima omogućavamo učenje i razmenu iskustava? Po čemu ćemo znati da je rad unapređen?
DAIMI zato razumem kao polaznu tačku za ovakav razgovor. Kompanijama pomaže da prepoznaju gde već imaju dobru osnovu i gde im je potrebna veća pažnja rukovodstva. Za nas na DOBA Fakultetu nalazi dodatno naglašavaju značaj povezivanja znanja o tehnologiji sa razumevanjem upravljanja i rada sa ljudima. Napredak će se videti u tome da li zaposleni uz pomoć AI bolje rešavaju konkretne zadatke i da li organizacija ume da ta poboljšanja zadrži.
