U tom pogledu je gotovo neodgovorno, da su npr. hotelijeri iz austrijskog Tirola priuštili golf odmor u Južnoj Africi, i zatim doneli kući novi opasan soj COVID-19. Pali su na ispitu njihovog odnosa prema bližnjima, pogotovo zbog toga što su pre toga na veliko kucali na vrata vlade, moleći ih da im ipak ne ograničavaju sezonu skijanja, od koje zavisi toliko i toliko zaposlenih, i rekavši da će se držati svih propisanih sigurnosnih mera.
U evropskim državama su se ekonomske prilike u odnosu na godinu dana pre, u poslednjoj četvrtini 2020. godine razumljivo pogoršale. Prema podacima Eurostata, u tom periodu je najviše pao BDP u Velikoj Britaniji i u Španiji (za više od 9 %), gde su značajno premašili evropski prosek (- 4,8 %). Nemački BDP se u poslednjoj četvrtini godine smanjio za 3,9 %. Države – tržišta DOBA Fakulteta su se pokazala različito. Dok Slovenija (- 2,9 %), a naročito Srbija (- 1,4 %) beleže pad ispod proseka, za Hrvatsku se pad BDP-a u tom periodu ocenjuje između 5 % i 6 %, što će (slično kao i kod Španije) u velikoj meri biti posledica pada u turizmu.
Podaci za evropske privrede (do sada!) dakle ipak govore da smo se u ekonomskom pogledu na drugi talas virusa odazvali snažnije, jer se u poslednjoj četvrtini godine nisu ponovili veliki padovi iz druge četvrtine godine. Radi se o dobroj vesti, koju zapravo osećamo već skoro godinu dana: preduzeća u najrazličitijim granama su krizu razumela kao imperativ za prilagođavanje. Tako smo mogli da vidimo prilagođavanje radnog vremena (i merama vlada za smanjenje posledica COVID-19), prilagođavanja u proizvodnji, približavanje proizvoda kupcima prilikom zatvorenih trgovina, i svakako prelazak na sigurnije poslovanje, koje će virus pratiti još neko vreme. Inače, bilo bi veoma neobično kada bi i u ovo vreme bili opšte zadovoljni našim vladama. Pored toga što pokazuju odgovornost u sadašnjim okolnostima, još uvek pronalaze vremena za obračunavanje sa političkim protivnicima – kao da u ovoj krizi ne postoji još mnogo toga za rešavanje. Međutim, ipak im ne smemo osporiti neke rezultate, bilo da se radi o poboljšavanju slike u Hrvatskoj, dobrim rezultatima vakcinacije u Srbiji, ili o efikasnom semaforu mera u vezi sa epidemiološkom slikom u Sloveniji. A posebno ako pratimo vesti iz Nemačke, deluje teško razumljivo, da nakon jedne godine ova toliko uređena država ne uspeva da obezbedi pregledno izveštavanje o tome šta očekuje državljane i privredu, u pogledu rezultata na području smanjenja zaraze.
Tako i dalje važi da protiv širenja virusa i njegovih posledica možemo najviše da postignemo ako i dalje tražimo prilike za prilagođavanje naše privredne delatnosti novim situacijama, i naravno, i time da ne povećavamo rizike za sebe i za druge, tako što ćemo poštovati mere za bezbedno ponašanje, koje se i u našim državama jedva razlikuju od onih u drugim državama Evrope.