Visoko školstvo se suočava sa brojnim izazovima, razvojem i promenama, naša društva postaju sve više kompleksna, i zahtevaju prilagođavanje obrazovanja tom razvoju. Kvalitetno i inkluzivno nastavno okruženje, koje podstiče razvoj ključnih kompetencija je neophodno za uspešno suočavanje sa tim promenama. Obrazovanje se ne fokusira samo na prenos znanja, već pre svega na razvoj kompetencija, koje su potrebne u savremenom društvu, među kojima su kritičko razmišljanje, rešavanje kompleksnih problema, digitalna pismenost ... Istovremeno se pojavljuju i formiraju nove tzv. veštine budućnosti, koje naglašavaju suočavanje sa neizvesnošću, razvijanje osećaja odgovornosti, stvaranje smisla, obrazovnu pismenost, samoefikasnost, etičke kompetencije. Pored toga nam je sve jasnije, da se naše učenje mora nastaviti celog života, da ga nismo završili za vreme formalnog obrazovanja.
Smetnje i promene na tržištu rada
Kada razmišljamo o budućnosti i promenama u visokoškolskom obrazovanju, ne možemo ignorisati tržište rada koje se brzo menja. Napredak tehnologije, pre svega generativne veštačke inteligencije, ima potencijal, da automatizuje puno radnih mesta, što utiče na budućnost zapošljavanja. Nedavna istraživanja (npr. Goldman i Sachs 2023) govore, da bi veštačka inteligencija (VI) mogla da nadomesti do četvrtinu sadašnjih radnih mesta, što već prouzrokuje smetnje i promene na tržištu rada. Kao što navodi Lee (2019), VI je čoveka već znatno nadmašila u zadacima, koje je moguće optimizovati na osnovu podataka, ali je nesposobna za prirodno sporazumevanje, oponašanje veština naših prstiju i ekstremiteta. Postaje sve bolja u razmišljanju o kreativnim zadacima i takvim, koji zahtevaju kompleksne strategije. I šta to znači za delimičnu automatizaciju ili preuzimanje radnih mesta? Kako kaže, suprotno očekivanjima, više su na udaru određene umne veštine.
Da bismo efikasno mogli da se prilagodimo promenama na tržištu rada, neophodno je ulagati u doživotno učenje, pri čemu se učenje ne završava sa sticanjem formalnog obrazovanja, već moramo neprestano nadograđivati svoje znanje, i razvijati nove veštine. Visokoškolske ustanove imaju važnu ulogu u obezbeđivanju prilika za doživotno učenje i razvoj potrebnih kompetencija za budućnost rada. Visokoškolske ustanove moraju tako sarađivati sa privredom, poslodavcima i stručnjacima na različitim područjima, da bi mogli da obezbede relevantno i prilagođeno obrazovanje. Pored toga je važno podsticati i podržati doživotno učenje u radnom okruženju, prilike za usavršavanje (up-skilling), prekvalifikaciju (re-skilling) i razvoj zaposlenih, kako bi mogli da se prilagode promenama na tržištu rada i poboljšaju svoje kompetencije. Takođe je važno, da se podstiče kultura stalnog učenja i inovacija u organizacijama, a tome može doprineti saradnja sa visokoškolskim institucijama.
Društvo znanja je ključno
U budućnosti će se značaj učenja i neprestanog prilagođavanje sve više povećavati. Društvo znanja je ključno za našu budućnost. Znanje nije nešto što se stekne i čuva, već se kreira, nadograđuje i transformiše. U publikaciji Trends shaping education 2022. (OECD 2022) pratimo raspravu o znanju i moći, koja ukazuje na to, da sve veća raspoloživost znanja ne obezbeđuje sama po sebi i dostup do njega, ili veština za njegovu upotrebu. Postavlja se niz pitanja, kao što su: Kako možemo da podržimo sve pojedince u pristupu i efikasnoj upotrebi znanja?, koje vrste, odnosno načini obrazovanja su potrebni, da studentima, profesorima i vođama obrazovanja omogućimo, da to efikasno rade? Da li više znanja uvek znači bolje? Koje (digitalne) veštine i stavovi su potrebni za efikasno vrednovanje kvaliteta i verodostojnosti informacija? Za otkrivanje informacija lošeg kvaliteta, pogrešnih i dezinformacija? Kako možemo da podržimo profesore u validaciji znanja, koja upotrebljavaju u praksi? Da li će snažne digitalne kompetencije biti dovoljne za obezbeđivanje jednakopravnog dostupa? Da li bi obrazovne ustanove mogle aktivno doprineti jačanju (digitalnih) društvenih veza? Ako da, kako?
Razvoj i promene zahtevaju temeljno i pre svega brzo razmatranje uloge i delovanja visokog školstva, koje mora obezbediti nastavna okruženja, koja omogućavaju studentima sticanje relevantnih i aktuelnih znanja i veština. Pri tome, neće biti dovoljno samo malo izmeniti postojeće modele, već je potrebno oblikovati nove, koji će efikasno odgovarati aktuelnim i budućim izazovima. U nastojanjima za značajne i duboke promene smo obično uspešniji ako sarađujemo, ako imamo jasna nacionalna i institucionalna usmerenja, uspostavljene odgovarajuće sistemske uslove, a pre svega bolje mehanizme za praćenje i ocenjivanje kvaliteta obrazovanja. Sve to zahteva dugoročnu viziju i odlučnu akciju, jer visoko školstvo ima jednu od ključnih uloga u oblikovanju budućnosti našeg društva.
Promenljiva praksa učenja i podučavanja
Iskustvo sa pandemijom i napredak u razvoju tehnologija i VI je istaklo neophodnost digitalizacije i uvođenje inovativnih pristupa rada na području obrazovanja, jer je efikasan digitalno podržani obrazovni sistem temelj za agilno reagovanje na brze promene u društvu. Razvoj i uvođenje novih nastavnih okruženja, metoda i alata za učenje i podučavanje se podstiču promenljivom demografijom, raznolikošću i očekivanjima studenata. Učenje u digitalnom društvu je učenje sa relevantnim i autentičnim nastavnim iskustvima, personalizovano, sveprisutno (bilo gde i bilo kada) i prilagođeno kontekstu, povezano i podržano podacima/analitikom, pre svega konstantno, i takvo da podstiče istraživanje i primenjivost. Sve to odražava razvoj e-obrazovanja, koje se kreće od tradicionalnog internet (online) učenja do personalizovanog, fleksibilnog i prilagođenog učenja. Različita istraživanja govore, da metode učenja, koje aktivno uključuju studente, povećavaju angažovanost studenata i poboljšavaju nastavne rezultate. Visokoškolske ustanove se sve više usmeravaju na upotrebu digitalnih tehnologija i razvoj i implementaciju inovativnih nastavnih alata i platformi, koje omogućavaju takvo učenje. Te tehnologije uključuju npr. inteligentne nastavne sisteme, koji se prilagođavaju nastavnom tempu i potrebama pojedinog studenta, virtuelnu i proširenu stvarnost za iskustveno učenje, napredne analitičke alate za praćenje i optimizaciju nastavnog procesa, različite socijalne platforme i alate za saradničko učenje ...
U visokom školstvu moramo ciljano i planski omogućiti i podsticati razvoj digitalnih kompetencija kod studenata, a ujedno efikasne digitalne kompetencije za poboljšanje kvaliteta podučavanja moraju razvijati i visokoškolski profesori (EUA 2023). Svaki profesor bi morao da posmatra tehnologiju kao priliku za učenje svojih studenata i sopstvenu praksu podučavanja. Tehnologije su već omogućile učenje na daljinu, a ujedno su doprinele razvoju novih pristupa i metoda podučavanja. Studentima omogućavaju da uče u svom tempu, uz upotrebu različitih alata i izvora, koji su na raspolaganju preko interneta. Tako studenti mogu da se fokusiraju na područja, koja ih najviše interesuju, ili na ona u kojima im je potrebna dodatna pomoć. Digitalna tehnologija je omogućila više saradnje između studenata i profesora, kao i među samim studentima, što je važan vidik tzv. na studenta usmerenog podučavanja. Na studente fokusirano podučavanje ne predstavlja samo promene na strani profesora, već i na strani studenata. Studenti moraju da budu spremni da preuzmu veću odgovornost za svoje učenje i da aktivno sarađuju u nastavnom procesu. To zahteva samostalnost, motivaciju i sposobnost samorefleksije, koje su ključne kompetencije za uspeh u današnjem kompleksnom i dinamičnom svetu.
Namenski budžet za podršku digitalne transformacije
Danas se obrazovanje izvodi na više načina, u različitim oblicima. Sa najnaprednijim oblicima e-obrazovanja se obrazovanje transformiše u digitalno obrazovanje, za koje su karakteristični novi konceptualni i izvođački modeli obrazovanja (npr. kombinovano, hibridno). Oni ne donose značajne promene samo u procesima učenja i podučavanja, već menjaju i druge, podržavajuće procese obrazovnoj ustanovi, njena strateška usmerenja i vrednosti. U istraživanju Digitaly enhanced teaching and learning (Gaebel i dr. 2021. i 2023.) autori zaključuju, da je evropski visokoškolski prostor u odnosu na prethodna istraživanja znatno jasniji u vezi stvarnih svrha i prednosti različitih načina izvođenja e-obrazovanja, pri čemu npr. 80 procenata u istraživanje uključenih visokoškolskih institucija razmišlja o širenju dostupa digitalno podržanog obrazovanja (e-obrazovanja) kao strateški razvojni prioriteti, najčešće kombinovanog obrazovanja, koji obično privlači populaciju redovnih studenata.
Podaci takođe pokazuju da su vrednost i ključni značaj institucionalne strategije, koja uključuje digitalno podržano učenje i podučavanje/e-obrazovanje, široko prepoznati, da se uopšteno primećuje pomak u institucionalnim pristupima, koji su na tom području sistematičniji i strateški (88 procenata uključenih visokoškolskih institucija ima strategiju za digitalno podržano obrazovanje, koja je obično uključena u širu strategiju za celu instituciju). Više od polovine navodi, da imaju namenski budžet za podršku digitalnoj transformaciji i uspostavljene jasne politike i procese za odlučivanje o novim tehnologijama. Visokoškolske institucije su u velikoj meri otvorene za istraživanje drugih nastajućih tehnologija, kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje, a skoro svaka druga institucija ističe potrebu za poboljšanjem ili razvojem horizontalnih politika o bezbednosti podataka, kibernetskom sigurnošću, sprečavanjem plagijarizma, etikom, intelektualnom svojinom. Čini se, da slovenački visokoškolski prostor zaostaje sa uvođenjem i upotrebom digitalnih tehnologija. Takođe, npr. konkurs za upis u visokoškolske programe u Sloveniji u studijskoj godini 2022/2023. govori, da nema sistematične uključenosti online, kombinovanog ili hibridnog obrazovanja u studijskom procesu. Te mogućnosti se spominju samo kod pojedinačnih članica, odnosno samostalnih visokoškolskih institucija.
Moramo se pobrinuti za inovativne načine uvođenja i upotrebe VI i GPT-tehnologija u obrazovanje na smislen, etičan i održivi način.
Veštačka inteligencija donosi prednosti i postavlja izazove
Veštačka inteligencija je već tu, i u budućnosti će još snažnije uticati na područje obrazovanja. Razvoj VI je doveo do brojnih istraživačkih i praktičnih disciplina, kao što su mašinsko učenje, duboko učenje, računarski vid, obrada prirodnog jezika, robotika i druge, koji značajno utiču na život, rad i obrazovanje. Kai-Fu Lee (2019) u svojoj knjizi Velesile veštačke inteligencije navodi, da smo u razvoju VI u poslednjem periodu napravili dva velika skoka. Prvi skok je iz doba razvoja u doba upotrebe, gde nakon decenija obećavajućih istraživanja vidimo konkretne primene u stvarnom životu. Drugi skok je iz doba stručnosti u doba podataka. Za uspešan rad algoritama VI su potrebne ogromne količini podataka, računarska moć i rad sposobnih inženjera za algoritme VI. U doba korišćenja su podaci od suštinskog značaja i u tzv. dubokom učenju ih nikada nije previše.
Veštačka inteligencija je na različite načine i dalje prisutna na području obrazovanja. Pregled brojnih zapisa, različitih institucionalnih odaziva i nekoliko najnovijh članaka ukazuje na pre svega pozitivan odaziv korisnika i struke, koji u ChatGPT-u i drugim alatima VI prepoznaju alate, koji su potencijalno transformativni, ali postoje i suprotna mišljenja, zbog čega se pojavljuju pozivi za ograničenja, pa i zabrane. Rasprave o prilikama i izazovima upotrebe VI na području obrazovanja je pospešila objava jezičkog modela ChatGPT i o implikacijama govorimo i pišemo često. Čini se, da je ChatGPT alat generativne VI, koji je privukao pažnju veoma široke javnosti, što možda nije slučaj kod različitih drugih alata i aplikacija, kojih je doslovno iz dana u dan sve više.
Potrebno je proveriti i prilagoditi nastavne planove, nastavni proces, načine proveravanja i ocenjivanja znanja.
Gde su prednosti i zamke
Sa pažnjom, koju privlači šira javnost, širi se njegova upotreba, što je jedan od izazova na području obrazovanja uopšte. Otvaraju se pitanja, koliko nam ovaj i drugi alati VI u obrazovanju mogu poboljšati kvalitet učenja, podučavanja, istraživanja i saradnje, gde su glavne zamke i potencijalne mogućnosti zloupotrebe, kako na nivou studenata, tako i profesora i institucija. Pogrešno je mišljenje, da je pitanje prisutnosti VI moguće više ili manje rešiti tako što ćemo kao institucije uraditi sve, da bismo sprečili plagijarizam studenata, što se čini da je (pre)često ključni fokus rasprava. Činjenica je, da pojava VI i prednosti, koje ona za poboljšanje kvaliteta obrazovanja uopšte donosi, postavljaju načine, kako podučavamo, šta podučavamo i zašto.
Potrebno je proveriti nastavne planove, nastavni proces, načine proveravanja i ocenjivanja znanja. Moramo se pobrinuti za inovativne načine uvođenja i upotrebe VI i GPT-tehnologija u obrazovanje na smislen, etičan i održivi način. Veštačka inteligencija ne može biti samo stvar pojedinih studijskih područja, sektora i/ili oduševljenih pojedinaca, već je za kvalitetnu upotrebu moramo upoznati i barem u osnovi razumeti svi. Ne samo za obrazovanje, već za život uopšte je potreban razvoj novih kompetencija, koje su povezane sa VI i GPT-tehnologijama, a ujedno sa razvojem kritičkog mišljenja za razumevanje prednosti i mana. Kako kod profesora, tako i kod studenata. Potrebno je, da se studenti nauče da koriste i upravljaju razlitim alatima VI, što ih između ostalog priprema za savremena radna okruženja, jer su tehnološke veštine sve više cenjene.
Etička pitanja i izazovi
Sa efikasnom upotrebom VI visokoškolsko obrazovanje može postati prilagodljivije, personalizovanije, kvalitetnije i efikasnije. Međutim, važno je da budemo svesni etičkih pitanja i izazova, koje donosi upotreba VI, kao što su pitanja privatnosti i bezbednosti podataka, pravednosti i pristrasnosti u algoritmima, zloupotrebe tehnologije (npr. plagijarizam, akademski integritet), odgovornost za postupke veštačke inteligencije, pitanja dostupnosti, autorskih prava itd. Brojne međunarodne organizacije, kao što su OECD ili Savet Evrope, se već bave uspostavljanjem odgovarajućih političkih okvira za područje VI, otvaraju se rasprave i planiraju različite mere na nivou ojedinih država.
Uključivanje VI u obrazovanje donosi brojne prednosti, a uprkos tome treba biti svestan, da VI nije rešenje za mnoge izazove obrazovanja. Takođe nam se može desiti, da umesto da znamo više i bolje u budućnosti, znamo manje i lošije. Pravilna upotreba i integracija VI zahtevaju promišljen pristup, koji uključuje aktivnu uključenost svih, kritičko razmišljanje, rasprave i produbljenu refleksiju. Umesto zabrane i ograničavanja upotrebe VI u obrazovanju, potrebno je uspostaviti podršku za efikasnu, etičku i transparentnu upotrebu VI. Ključno je uspostaviti ravnotežu između upotrebe VI i očuvanja ljudskog elementa u obrazovanju, jer se samo tako može obezbediti kvalitetno i celovito obrazovanje za budućnost.
Iskoristiti moć tehnologije
Na DOBA Fakultetu će se 15. juna 2023. održati online savetovanje pod naslovom Veštačka inteligencija u visokoškolskom obrazovanju: Iskoristiti moć tehnologije za poboljšanje učenja i podučavanja?, koje je namenjeno stručnjacima, akademicima, profesorima i drugim učesnicima na području visokoškolskog obrazovanja. Na plenarnim predavanjima će biti predstavljen značaj i uticaj veštačke inteligencije na život, rad i učenje, kao i prednosti i izazovi upotrebe veštačke inteligencije u obrazovanju. Svi učesnici će biti pozvani i na aktivnu saradnju i da doprinesu smernicama i predlozima za efikasnu upotrebu veštačke inteligencije i razvoj obrazovanja u skladu sa tehnološkim napretkom.
Brejc, M. (2023, 3. jun). Izazovi veštačke inteligencije: Uspešan odaziv na VI je kvalitetno obrazovanje. Večer. https://vecer.com/v-soboto/izzivi-umetne-inteligence-uspesen-odziv-na-ui-je-kakovostno-izobrazevanje-10333999