To je zajednički izazov i ujedno misija studijskih programa DOBE, koja je svesna da je Slovenija od svoje samostalnosti prešla na izmenjen međunarodni privredno-politički položaj. Ovo zahteva veći i sistematičniji napor svih, da se značajno ojačaju inovativnost i preduzetništvo.
Veoma je važno da smo postali članica EU i NATO, ali smo ujedno izgubili privilegovan položaj na tržištu bivše zajedničke države 20 miliona. To je predstavljalo veliki izazov izrazito izvozno usmerenoj slovenačkoj privredi (udeo izvoza robe i usluga obrazuje više od 80% BDP-a). Kao privredno i tehnološki najrazvijenija republika, Slovenija je doprinela sa čak 1/3 celog i polovinu izvoza tadašnje države na tržišta država OECD-a. Tako ne iznenađuje da je Sloveniji nakon raspada – uprkos olakšanom pristupu na tržišta EU država – bilo potrebno čak 8 godina, da njen BDP dostigne nivo iz 1989.
Teško je oceniti sve učinke transformacije slovenačke privrede u novi sistem, koji je otvorio preduzeća domaćim i inostranim privatnim interesentima. Sa retkim izuzecima, u stranim rukama su se našla najbolja slovenačka preduzeća (uključujući Lek, Gorenje, kao i banke i osiguravajuća društva). Naša konkurentnost je očuvana pre svega zbog niskih troškova rada, što je imalo za posledicu da smo od prijemnika tuđih mozgova postali suočeni sa sve većim odlivom mozgova, a premalo smo svesni tog problema.
Takav negativni razvoj je moguće prekinuti samo na jedan način: potrebna je odluka, da hoćemo postati inovativno društvo i održiva privreda. To zahteva odgovarajuću politiku, organizovanost i upornost svih na tom zahtevnom, ali nedvosmisleno veoma obećavajućem putu. Prave alternative nema – u suprotnom se suočavamo sa nezavidnom perspektivom kolonijalne privrede.
Brojni primeri govore da je moguć veoma intenzivan razvoj, a možda je najuverljiviji primer Singapura, koji se u roku od 60 godina izdigao iz apsolutnog siromaštva (BDP po stanovniku 500 USD), u državu, koja sa svojih 91.360 USD sada već prekosi Švajcarskoj, i najbogatija je država na svetu. Njen predsednik Lee Kuan Yew je za 3 mandata od Singapura napravio državu koja prosperira sa svojom inovativnošću i eliminisao je korupciju. Kako mu je to uspelo? Ministri za svoj odgovoran rad imaju velike plate, a ako samo malo pregreše, rigorozno su kažnjeni i nepovratno izopšteni iz javnog života. Singapur je postao logistička tačka za interkontinentalni pomorski transport, izvoze proizvode i usluge, koji se zasnivaju na znanju i inovacijama, a vodeći univerziteti po svetu tamo otvaraju svoje fakultete i institute. Znaju i zašto!
I mi imamo zanimljiv logistički geografski položaj, a nismo osposobili železničke infrastrukture za 21. vek. Slovenija se prema ljudskom kapitalu rangira na 9. mesto među 132 države – u znatnoj meri zbog udela onih koji studiraju. Važno je i to, da je Ministarstvo za Visoko obrazovanje, nauku i tehnologiju dobilo u svoje ime i nadležnost i za područje inovacija.
Potrebno je učiniti više, kako bismo postali svesni presudnog značaja inovacija, kao i da se uspostavi moderan i efikasan inovacijski ekosistem. On stvara potrebne uslove da inovacijski akteri iz svih sfera budu podržani u svojim naporima i povezivanju – što je izuzetno važno s obzirom na našu fragmentaciju i neusklađenost. Takođe je važno, da se javno finansiranje inovacijske delatnosti poveća od sadašnjeg 0,5% na 1,5% BDP. Rizični kapital kao deo udela BDP-a je kod nas 30 puta manji nego u SAD, i 5 puta manji nego u proseku EU država. Jedan od sistemskih uslova je i da se uspostavi plaćanje nakon obavljenog rada, a ne na osnovu naziva radnog mesta i dostignutog stepena obrazovanja.
Ukratko, Slovenija ima mnogo preduslova da postane inovativno društvo i ekonomija, a mora ujedno odlučno ukloniti sistemske, poslovno-operativne i psihološke prepreke, koje nas još uvek ograničavaju u ovim nastojanjima.
