Otvoreni obrazovni izvori (OER) su deo pokreta za otvoreno obrazovanje (open education), koji podrazumevaju dostup do znanja i mogućnosti za obrazovanje za sve i bez granica (Bregar, Zagmajster i Radovan, 2020). Poslednjih godina OER sve više dobijaju na značaju, povećava se njihov broj, poboljšava se dostupnost i kvalitet. Za izvođenje kvalitetnog e-obrazovanja upotreba OER-a postaje nezaobilazna praksa.
Šta su zapravo OER?
OER su digitalni obrazovni izvori, koji su besplatno i slobodno dostupni svima, sa svrhom da te izvore upotrebljavaju, menjaju, kombinuju, prilagođavaju i nadograđuju prilikom učenja, podučavanja i istraživanja (Orr, Rimini i van Damme, 2015). OER bi trebalo objaviti u formatima, odn. na nosiocima, koji omogućavaju što jednostavniji dostup, upotrebu, (pre)uređivanje i obradu (Keller i Mossink, 2008).
Prema pomenutoj definiciji, za prave OER možemo smatrati samo ono gradivo, koje dozvoljava upotrebu u najširem smislu otvorenosti, uključujući izmene i obradu. Pojedini stručnjaci OER smatraju nešto šire, npr. kao svo gradivo, koje studenti i profesori mogu slobodno upotrebljavati, bez plaćanja autorskih honorara ili licenci (Kanwar i Uvalić-Trumbić, 2015). U skladu sa tom definicijom, OER možemo smatrati i kao ono gradivo, koje dozvoljava samo besplatnu upotrebu i distribuiranje izvornog rada, bez izmena i obrada.
OER su po pravilu opremljeni sa licencama Creative Commons (CC), koje određuju različite načine upotrebe autorskog gradiva.
Postoji šest CC licenci. Sve zahtevaju priznanje autorstva izvornog rada, a razlikuju se po sledećim vidicima, odn. njihovim kombinacijama:
1) dozvola za komercijalnu ili nekomercijalnu upotrebu/distribuciju gradiva,
2) dozvola za izmenu, odn. obradu gradiva i
3) zahtev za deljenje obrađenog gradiva pod istim uslovima (slika 1).
U odnosu na gore predstavljene definicije OER i karakteristike pojedinačnih CC licenci, načine rada sa OER-om možemo svrstati u četiri grupe:
Osnovni način rada sa OER-om omogućava ono gradivo, koje je opremljeno sa prvom ili četvrtom CC licencom. Četvrta se razlikuje od prve u tome što omogućava i komercijalnu upotrebu/distribuiranje izvornog gradiva. Napredni i zahtevni način rada sa OER-om omogućava ono gradivo, koje je opremljeno sa CC licencom, koja dozvoljava i obradu. To su druga, treća, peta i šesta CC licenca. Druga i peta licenca zahtevaju deljenje obrađenog gradiva pod istim uslovima (dakle, pod jednakom CC licencom), a međusobno se razlikuju po dozvoli za komercijalnu upotrebu obrađenog gradiva. Treća licenca ne zahteva deljenja pod istim uslovima, dozvoljava samo nekomercijalnu upotrebu gradiva. Šesta licenca zahteva samo priznanje autorstva, a ne postavlja dodatna ograničenja.
Opisana četiri načina rada sa OER-om se podudaraju sa klasifikacijom 3A – Adopt, Adapt, Author (Prince George's Community College, b.d.). Osnovni način znači, da samo »preuzimamo« i koristimo postojeće gradivo u originalu (Adopt). Napredni i zahtevni način se odnose na obradu postojećeg gradiva (Adapt), dok se kompleksni način odnosi na pripremu, odn. autorstvo novog gradiva (Author).
Na DOBA Fakultetu, vodećoj privatnoj visokoškolskoj ustanovi na području izvođenja online studija u JI Evropi smo prepoznali značaj i potrebu za uvođenjem OER-a u pedagoški proces. U procesu postupne nadogradnje modela online studija (projekat Master plan) posebnu pažnju namenjujemo segmentu OER-a. Tako smo za visokoškolske profesore već izveli osposobljavanje, i pripremili materijale za uvođenje OER-a u pojedinačne predmete.
Uvođenjem se bavimo sistematično i postupno. U prvoj fazi od visokoškolskih profesora očekujemo najmanje upotrebu na osnovnom nivou, dakle, upotrebu i distribuiranje izvornog gradiva bez izmena, obrade. Ujedno visokoškolske profesore podstičemo, da posežu i za drugim načinima rada sa OER-om, pre svega za prevodima stranog gradiva na slovenački ili hrvatski jezik. Ocenjujemo, da ćemo sa sistematičnim uvođenjem i upotrebom OER-a u srednjoročnom periodu značajno podići kvalitet nastavnih gradiva, i tako ispuniti visoka očekivanja studenata u pogledu propisanog nastavnog gradiva.
Izvori:
Bregar, L., Zagmajster, M., Radovan, M. (2020). E-izobraževanje za digitalno družbo. Andragoški center Slovenije. https://www.acs.si/digitalna-bralnica/e-izobrazevanje-za-digitalno-druzbo/
Keller, P. in Mossink, W. (2008). Reuse of material in the context of education and research. Países Bajos: Creative Commons Nederlands.
Kanwar, A. in Uvalić-Trumbić, S. (2015). A Basic Guide to Open Educational Resources (OER). Pariz, Vancouver: UNESCO and Commonwealth of Learning. http://wayback.archive-it.org/10611/20160904202756/http://unesdoc.unesco.org/images/0021/002158/215804e.pdf
Prince George's Community College. (b.d.). Library and Learning Resources. https://pgcc.libguides.com/c.php?g=254590&p=1698213
Orr, D., Rimini, M. in van Damme, D. (2015). Open Educational Resources: A Catalyst for Innovation, Educational Research and Innovation. Pariz: OECD Publishing. https://doi.org/10.1787/9789264247543-en
