DOBA Znanja

Kontinuirano obrazovanje, podsticanje kreativnosti i razvijanje ključnih sposobnosti obezbeđuju konkurentnost preduzećima. Neprestano inoviranje i traženje inovativnih proboja omogućava preduzećima da prestignu konkurenciju i da zauzmu vodeću ulogu na tržištu, odn. osvoje izabranu tržišnu nišu. Međutim, kreiranje inovacija radi inovacija samih, i po svaku cenu, u današnjem svetu više nije prihvatljivo. U vremenu kada nas muče klimatske promene, iskorišćavanje prirodnih izvora, društvene nejednakosti, i brojni drugi globalni izazovi, inoviranje mora postati održivo.

Poslovanje na osnovu održivog razvoja[i] postaje usmerenje preduzeća po celom svetu. Brojni preduzetnici, inovatori i stručnjaci za razvoj su svesni da prilikom osmišljavanja novih proizvoda, usluga i poslovnih modela moraju da razmišljaju šire, da uzimaju u obzir različite uticaje, koje njihovo rešenje ima na okruženje, odn. na društvo, i to od samog izvora pa do kraja upotrebe. Možemo govoriti o tzv. održivom inoviranju[ii], koje razumemo kao proces, u kome su održivi temelji (ekološki, društveni, finansijski) integrisani u celokupan sistem organizacije – u fazu generisanja ideja, u razvoj i istraživanja, i u komercijalizaciju. To važi i za proizvode, usluge i tehnologije, kao i za nove poslovne i organizacione modele (Charter i Clark, 2007).

Kako mala i velika preduzeća mogu da pođu tim putem? Proces je sveobuhvatan i sistemski, a kao inspiraciju nudimo priče izabranih slovenačkih preduzeća[iii], koja probijaju led implementiranjem rešenja, koja su zasnovana na održivoj filozofiji, i nude rešenja sa principima kružne ekonomije[iv].

Održivo kreiranje nameštaja

Preduzeće Donar je mlado slovenačko preduzeće koje proizvodi nameštaj, sa originalnim rešenjima za opremanje radnih i javnih prostora. Odlikuje ga filozofija društveno odgovornog i održivog oblikovanja, a njihova misija je smanjenje plastičnog otpada na našoj planeti. U preduzeću teže ka tome da svi njihovi proizvodi budu održivo orijentisani, da imaju duži životni vek, i da se nakon isteka tog perioda mogu obnoviti. Otpadne materijale pretvaraju u druge proizvode, kao što su npr. torbe od filca, papuče od otpadnih materijala. O proizvodima ne brinu samo za vreme njihovog životnog veka, već i nakon toga, jer ih je moguće beskonačno obnavljati, odn. popravljati.

Donarova vodeća inovacija je više puta nagrađivana stolica Nico less, gde su sa održivim oblikovanjem napravili stolicu od 60 % recikliranih plastičnih flaša, i 40 % netkanog tekstila, koji je industrijski otpad u proizvodnji filca recikliranog materijala, koji bi inače bio spaljen; ujedno su ga proizveli samo uz kombinaciju toplote i pritiska. Školjka stolice je izrađena od približno 70 recikliranih plastičnih flaša, metalni deo stolice je obnovljiv, nogari su od drveta, koje je jedini apsorbent CO₂, zbog čega ocenjuju, da je sa svakom stolicom spašeno približno 2.1 kg CO₂ iz okoline. Ideja je tačke razlikovanja tražila već kod samih resursa, odn. materijala, pošto koristi obnovljive i otpadne sirovine. Ujedno je proizvod, koji neklasično sprovodi već sam proces proizvodnje, jer su proizvođači proizvodne postupke preneli iz automobilske industrije u indistriju nameštaja. Takođe je potrebno naglasiti i sam koncept Donarovog održivog oblikovanja, koji u osnovi podstiče korišćenje recikliranih resursa, obradu i obnavljanje (Donar.si, 2021).

Dom kao dodirna tačka održivog življenja

Lumar IG je vodeći slovenački proizvođač kuća, skoro nulte energije. Njihova poslovna priča se zasniva na održivoj i ekološki prihvatljivoj gradnji, i poluga je za brojne inovacije i pilot projekte, a ujedno predstavlja i Lumarov način života i razvoja. U preduzeću ističu, da dom danas nije više samo prostor, u kome provodimo vreme sa porodicom i prijateljima, već postaje sve više dodirna tačka različitih tehnologija u konceptu održivog življenja. Ta ideja je obuhvaćena u njihovom konceptu Zero emission living, koji razumeju kao »skup celovitih rešenja na području održivog i i bezemisionog življenja, koja će imati pozitivan uticaj na više generacija«. Taj princip ih je vodio do konkretnih inovacija, kao što je, na primer, uzorak kuće Lumar Primus-R 150 iEdition, koji uspešno objedinjuje ključne kriterijume održive gradnje: udobnost življenja, energetsku efikasnost i uticaj na životnu sredinu (Lah Poljak i Brunova, 2021, str. 11-13).

I luksuzna moda može biti održiva

Matea Benedetti je više puta nagrađivana slovenačka dizajnerka, osnivač modnog brenda Benedetti Life i pionirka održive luksuzne mode, koja za sebe kaže da je njena moda brezvremena, poštena, čista, zdrava, plemenita i da ima misiju. Njena održiva orijentacija, i sa time i različitost, počinje već sa pažljivim odabirom materijala, pri čemu je usmerena na tkanine, koje su ekološki sertifikovane, reciklirane, biorazgradive, nisu životinjskog porekla i nisu nastale kao posledica mučenja živih bića. Izabranu robu za svoje modne komade štampaju samo ekološki prihvatljivim bojama na bazi vode, a sva produkcija je lokalna. Između ostalog, već su koristili i kožu od kore jabuke, kao ostatak hrane, i od ananasa, a njihovo pletivo je izrađeno od recikliranih plastičnih flaša i recikliranog pamuka, a takođe su  se odlično pokazali i kupaći kostimi, izrađeni od otpadnih ribarskih mreža. Benedetti ističe, da luksuzno prema njenom mišljenju znači održavati druge poštenim odnosima, i poštenim poslovanjem, a ističe i to, da je potrebno osvestiti potrošače, da je jeftina kupovina i kupovina neodrživih proizvoda kratkoročna pobeda, a ujedno ih je potrebno i obrazovati da umeju da prepoznaju održivu robu (Lah Poljak i Brunova 2021, str. 16-17).

Pionirski proizvodi za osvešćene potrošače

Pre dobrih deset godina, mladi preduzetnici Anže Miklavec i Stella Korošec su tržištu predstavili staklenu bocu za vodu Equa, koja je doživela uspeh i na veb platformi za masovno finansiranje Kickstarter, na kojoj su narednih godina uspeli i sa nekim originalnim proizvodima (goat mug, pametna staklena boca za vodu Equa, aparat za pravljenje kafe gina). Izuzetno brzo rastuće preduzeće sa originalnim proizvodima, koji se zasnivaju na održivom razvoju, obraća se izabranim tržišnim nišama. Jedna od njihovih poslednjih inovacija je održivo rešenje linije ekoloških kozmetičnih sredstava i sredstava za čišćenje Equa care u prahu, koje kupci kod kuće sami mešaju sa vodom – rešenje sredstva za čišćenje u prahu, koje ne zahteva suvišnu plastičnu ambalažu, obraća se onim osvešćenim potrošačima, koje kupovina sredstava za čišćenje u plastičnim ambalažama opterećuje. Suosnivači često naglašavaju, da je u svakom koraku njihovog preduzeća svrha: »Svoje strategije ne gradimo na prodajnim taktikama, već radije pomažemo da se podigne svest i znanje u vezi problema, koji su vezani za plastiku za jednokratnu upotrebu. Razumemo, da nisu svi spremni da se obavežu promeni životnog stila, ali ipak verujemo, da je osvešćeni potrošač – potrošač budućnosti, i tu smo mi kao pioniri za rane usvajače, koji utičemo na početak novog industrijskog standarda« (Lah Poljak i Brunova, 2021, str. 48).

Održivo poslovanje malih i velikih

Predstavili smo nekoliko poznatijih primera, koji su prožeti održivim načinom razmišljanja, poslovanja i inoviranja. Spomenimo još i primer preduzeća Evegreen, koje je osvojilo nagrade za inovacije, a bave se biorazgradivim materijalima, koji efikasno zamenjuju proizvode od plastike za jednokratnu upotrebu. Iz uslužnog područja vredi istaknuti Rifuzl, prvu slovenačku trgovinu bez plastične ambalaže, koja je fokusirana na lokalno i regionalno proizvedene organske proizvode. Pa i Floios studio, koji ručno izrađuje nakit od recikliranog srebra, dobijenog iz elektronskih uređaja, i JH Boards Jakoba Hočevara, koji se usavršio u unikatnom, personalizovanom i ručnom izrađivanju desk-ova (board-ova) od slovenačkog drveta, sa posebnim dizajnom. Pored predstavljenih priča, potrebno je naglasiti da i veća slovenačka preduzeća i korporacije sa filijalama u Sloveniji rade na području održivosti, i u svoje poslovanje sve više upliću održive elemente, npr. Pivovarna Laško Union, Iskraemeco, Aquafil, M Sora, Lotrič Meroslovje, GoOpti, LuxVerte Technologies, Siemens, Novo Nordisk, NLB, GEN-I, Circular Shield, itd. Primeri se odnose na slovenačko tržište, mada možemo naći i dobre primere na hrvatskom i srpskom tržištu.

Održivost u srcu rukovodilaca i u strategiji preduzeća

Prilikom pregleda svih predstavljenih priča, osećamo da je svima zajedničko to, da je njihovo rukovodstvo osvešćeno, da razumeju koncepte održivog razvoja i kružne ekonomije, da rade u skladu sa novim pristupima rukovođenja, i da održive principe integrišu i u same poslovne strategije preduzeća, i u sopstveni život. Kada rukovodstvo ceni i živi održive vrednosti, može iskreno da ih deli sa svojim saradnicima, daje primer, i može te vrednosti da implementira u svakodnevno poslovanje, i na kraju i u sam inovacijski proces. To još jednom potvrđuje, da bez održivog rukovodstva nema održivog inoviranja, i da su za održive inovativne proboje potrebni i osvešćeni rukovodioci, kao i osvešćeni zaposleni, partneri i sukreatori. A svi možemo da počnemo od sebe.