Generacija Z između autonomije i odgovornosti: kako vaspitanje oblikuje radnu kulturu budućnosti

Na DOBA Fakultetu je u utorak, 15. septembra 2026., održan okrugli sto Vaspitanje danas – radna kultura sutra, koji je povezao perspektive psihologije, istraživanja, mladih i privrede. Sagovornice su razgovarale o tome kako vaspitanje, obrazovanje i društvene okolnosti utiču na mlade pri njihovom ulasku na tržište rada i kakvu ulogu pri tome imaju poslodavci.

Rasprava je pokazala da generaciju Z nije moguće opisati jednostavnim oznakama, kao što su »razmažena«, »preosetljiva« ili »manje ambiciozna«. Mladi žele više autonomije, fleksibilnosti, smisla u radu i kvalitetnih odnosa, ali istovremeno i stabilnost, mogućnosti razvoja i jasne povratne informacije. Uspeh zato ne povezuju nužno samo sa napredovanjem na hijerarhijskoj lestvici, već i sa zanimljivim poslom, finansijskom sigurnošću, ravnotežom i kvalitetnim životom.

Granice i odgovornost ostaju važne

Dr Leonida Zalokar, bivša direktorka Stručnog centra Planina pri Postojni, upozorila je da permisivno vaspitanje ne karakteriše nedostatak ljubavi, već pre svega nedostatak granica. Istakla je i pojavu »roditelja kosilica«, koji pokušavaju da uklone prepreke i frustracije sa puta svoje dece.

Prema njenom mišljenju, razvoj bez suočavanja sa naporom, preprekama i neuspesima nije moguć, zato je važno vaspitanje koje povezuje odnos i podršku sa jasnim granicama, očekivanjima i odgovornošću. 

Dr Adela Černigoj, visokoškolska nastavnica na DOBA Fakultetu i istraživačica u oblasti psihologije, upozorila je na opasnost generalizovanja karakteristika čitave generacije. Mladi danas otvorenije govore o mentalnom zdravlju, što se može razumeti i kao posledica smanjenja stigme, a njihov odnos prema radu ne možemo odvojiti od uzrasta i društvenih okolnosti u kojima odrastaju. Kako je naglasila:

Ako sutra želimo zaposlene koji će istovremeno biti odgovorni i autonomni, danas im ne smemo oduzeti ni autonomiju ni odgovornost.

Mladi žele fleksibilnost, ne manje odgovornosti

Perspektivu mlade osobe pri ulasku na tržište rada predstavila je Lana Helena Grujič iz kompanije SAVA INFOND, koja je naglasila značaj praktičnih iskustava još tokom studija, jer samo teorijsko znanje ne omogućava pravi »uvid u stvarni posao.« Pri prvim radnim iskustvima, prema njenom mišljenju, posebno su važni mentorstvo i otvorena komunikacija, uključujući i razgovor o greškama i izazovima. Mladi očekuju više fleksibilnosti u organizaciji rada, ali to ne znači manju spremnost za preuzimanje odgovornosti.

I Anisa Faganelj, rukovoditeljka HR-a u kompaniji Income Leone i menadžerka ljudskih resursa 2021. godine, upozorila je da razgovor o mladima prečesto počinje pitanjem »kakvi su ti mladi«. Organizacije, prema njenom mišljenju, moraju da traže načine za zajedničko funkcionisanje različitih generacija i mladima jasno predstave ne samo šta treba da urade, već i zašto je njihov rad važan. Naglasila je:

Generacija Z je drugačija, ali drugačija prema našim merilima. Ipak, smatram da je to fenomenalna generacija.

Kakva je pri tome uloga fakulteta?

Važan deo rasprave bio je posvećen i obrazovanju. Sagovornice su naglasile značaj praktičnog rada i konkretnih projektnih zadataka, razvoja kritičkog razmišljanja i promišljene upotrebe veštačke inteligencije. Fakulteti pri tome moraju da se zapitaju kakve diplomce žele da pošalju u svet rada i kojim znanjima, kompetencijama i iskustvima mogu najbolje da ih pripreme za taj prelazak.

Rasprava je tako pokazala da pitanje generacije Z nije moguće rešavati ni samo prilagođavanjem mladima, ni zahtevom da se oni prilagode prethodnim generacijama. Ključ ostaje ravnoteža između autonomije i odgovornosti, podrške i jasnih očekivanja.

Jasna Dominko Baloh, direktorka DOBA Fakulteta i moderatorka okruglog stola, zaključila je raspravu mišlju koja sažima njenu ključnu poruku:

Pred nama je mnogo izazova, ali to ne znači da treba da snižavamo očekivanja kako bismo stigli do zajedničkog cilja.