Kakve lidere stvara permisivno vaspitanje? Stručnjaci o traženju ravnoteže između slobode i odgovornosti

DOBA Fakultet je 4. septembra 2025. godine organizovao okrugli sto pod nazivom „Permisivno vaspitanje i budući lideri – između slobode, odgovornosti i psihološke zrelosti“, koji je okupio stručnjake iz oblasti psihologije, obrazovanja i menadžmenta. Među učesnicima su bili dr Leonida Zalokar, direktorka Stručnog centra Planina, mr Marijana Kolenko, direktorka Osnovne škole Lava, dr Marko Divjak, istraživač i univerzitetski profesor na DOBA Fakultetu, Danijel Vuk, direktor kompanije Termo Shop, i dr Daša Grajfoner, rukovodilac Centra za poslovni coaching i univerzitetska profesorka na DOBA Fakultetu. Događaj je moderirala direktorka DOBA Fakulteta, Jasna Dominko Baloh.

Diskusiju, kojoj je prisustvovalo više od 250 učesnika – većinom onlajn – rasvetlila je kako vaspitni trendovi, koji daju prednost slobodi na račun odgovornosti, utiču na oblikovanje budućih generacija lidera i društva u celini.

Permisivno vaspitanje kao sistemska zamka

Glavna tema okruglog stola bila je problematika permisivnog vaspitanja, koje često znači nedostatak jasnih granica i strukture u odgajanju dece. Dr Zalokar je permisivno vaspitanje označila kao „sistemsku zamku“ koja deci onemogućava razvoj unutrašnje samodiscipline. Kao posledica, takvi pojedinci teže kontrolišu svoja osećanja i odluke, što dugoročno utiče na njihovu sposobnost funkcionisanja u zajednici. Ona je upozorila na pretnju koju ovakav način vaspitanja predstavlja za društvene vrednosti i integritet zajednice i naglasila potrebu redefinisanja vaspitnog pristupa.

Na njene uvide nadovezala se mr Kolenko, koja je problem sagledala iz praktične perspektive školskog sistema. Istakla je da permisivno vaspitanje bez jasnih granica decu oštećuje i izaziva dugoročne negativne posledice u društvu, poput neprilagođenog ponašanja, nepoštovanja i gubitka vrednosti. Naglasila je nužnost odlučnog vaspitnog delovanja i u porodici i u obrazovnim institucijama. Škola može da ublaži nedostatke porodičnog okruženja, ali svako ima deo odgovornosti – i nastavnici i roditelji.

Liderstvo u svetu bez granica

Kako se posledice permisivnog vaspitanja ogledaju u poslovnom svetu, objasnio je dr Divjak. Lideri odrasli u permisivnom okruženju često se ističu empatijom i kreativnošću, ali se teže nose s odgovornošću, disciplinom i poštovanjem rokova. Takvi pojedinci mogu biti uspešni u fleksibilnijim okruženjima, poput start-up kompanija, ali u strukturisanim organizacijama zahtevaju dodatnu podršku. Dodao je da se te slabosti mogu ublažiti strukturiranim intervencijama koje podstiču razvoj samoučinkovitosti, odgovornosti i istrajnosti.

Vuk je ponudio perspektivu iz privrede. Naglasio je da današnjim kompanijama trebaju lideri koji su autentični, spremni na brzu prilagodljivost i sposobni da povezuju različite generacije kroz vrednosti kao što su odgovornost, radinost i saradnja. Po njegovom mišljenju, „pravi lider budućnosti će umeti da poveže slobodu s odgovornošću i ujedini ljude, tehnologiju i viziju u zajedničku priču“. Ključnu ulogu ima primer koji lider pruža svojim saradnicima.

Diskusija se nije zaustavila samo na analizi problema, već je ponudila i moguća rešenja. Dr Grajfoner je naglasila ulogu coachinga u razvoju lidera. Coaching omogućava budućim liderima da prevaziđu ograničavajuće obrasce iz vaspitanja i razviju psihološku zrelost potrebnu za autentično vođenje. Prema njenim rečima, ovim pristupom se grade svesniji, odgovorniji i empatičniji lideri, sposobni da stvaraju snažne i psihološki otporne timove.

Zaključak: potreba za društvenim dijalogom

Okrugli sto je pokazao da permisivno vaspitanje nije samo akademski problem, već izazov koji pogađa same temelje našeg društva. Stručnjaci su se složili da je potrebno ponovo uspostaviti ravnotežu između slobode i odgovornosti, pri čemu moraju aktivno učestvovati svi koji učestvuju u oblikovanju društva – od roditelja i školskog sistema do kompanija.

DOBA Fakultet je ovim događajem još jednom potvrdio svoju posvećenost interdisciplinarnom povezivanju, odgovoru na društvene potrebe i otvorenoj raspravi o tome kakvu budućnost želimo da oblikujemo – ne samo kao obrazovna institucija, već i kao deo šire zajednice koja doprinosi razvoju odgovornog i otpornog društva.