Psihologija

Diferencijalna psihologija je osnovna psihološka disciplina, koja se zasniva na proučavanju, razumevanju i objašnjavanju međuljudskih razlika na različitim područjima ljudskog iskustva i delovanja, kao što su npr. kognitivne sposobnosti, inteligencija, kreativnost, pamćenje, ličnost, identitet, samopouzdanje, vrednosti, emocije, motivacija, sreća, zadovoljstvo, optimizam. Spoznaje diferencijalne psihologije se smisleno koriste u pedagoškoj psihologiji, organizacionoj psihologiji, kliničkoj psihologiji, psihologiji sporta i na drugim područjima aplikativne psihologije.

Na predmetu ćete: upoznati i razumeti značaj diferencijalne psihologije; razviti sposobnost povezivanja spoznaja diferencijalne psihologije sa drugim znanjima; naučiti korišćenje tih znanja u različitim praktičnim situacijama; upoznaćete glavne alate diferencijalne psihologije, i naučićete da kritički vrednujete izvore i informacije sa područja međusobnih razlika.

Kompetencije za odgovarajuće sprovođenje postupaka psihološke dijagnostike i ocenjivanja su ključne za obavljanje profesije psihologa. Predmet obrađuje sledeće sadržaje: ulogu psihološkog pregleda u zdravstvu i na srodnim područjima, paradigme ocenjivanja ličnosti, psihološke dijagnostičke intervjue i eksploraciju, psihološko testiranje i klinično-psihološki pregled sa aplikacijom testova kognitivnih sposobnosti i ličnosti, metode i značaj posmatranja u kliničkoj praksi i istraživanju, korišćenje manje strukturiranih tehnika u psihološkom ocenjivanju, proces psihološkog ocenjivanja (prikupljanje podataka; obrada podataka; komuniciranje podataka i donošenje odluka), kao i etička načela u psihodijagnostičkom ocenjivanju.

Studenti će na predmetu: upoznati osnovna teorijska polazišta psihološke dijagnostike; naučiti da pripreme psihološku ocenu na osnovu korišćenja kliničko-psihološkog intervjuja i jednostavnijih psiholoških testova; razviti sposobnost pravilnog korišćenja psiholoških testova za ocenjivanje kognitivnih funkcija i ličnosti, kao i korektne interpretacije rezultata psihološkog testiranja.

Predmet obrađuje osnovne sadržaje o radu u radnom okruženju i o održavanju dobrog stanja i zdravlja radnika: ulogu radnika u radnom procesu, osnovne kognitivne karakteristike i motivaciju radnika, kao i njihov uticaj na rad i efikasnost, uspostavljanje ravnoteže između rada i radnika, doživljavanje opterećenja u realnom radnom okruženju, stres na poslu i u svakodnevnom životu, bolesti u radnom okruženju usled psihičkih naprezanja, hemijske i ne-hemijske zavisnosti i njihov uticaj na ponašanje radnika u radnom okruženju, mere za jačanje i zaštitu zdravlja u radnom okruženju i životu, prijatno radno okruženje za radnike kao osnova dobrog stanja i zdravlja, itd.

Studenti će na predmetu: usvojiti razumevanje povezanosti između psiholoških karakteristika radnika i komponenti radnog okruženja, koje utiču na radnu efikasnost; razviti mogućnost identifikovanja uzoraka ponašanja radnika i analiziranja povezanosti između raspoloživosti, efikasnosti i zdravlja; razviti mogućnost za planiranje i uvođenje odgovarajućih mera za jačanje zdravlja i dobrog stanja na radnom mestu.

Efikasno upravljanje konfliktima je u savremenom društvu važna veština koegzistencije i saradnje. Predmet obrađuje definicije i faktore konflikata, modele, strategije i metode/tehnike rešavanja i upravljanja konfliktima, ulogu, načela i proces medijacije u različitim vrstama sporova i konflikata, kao i vrste, načela, modele i proces primene coaching-a. Coaching je potrebno razumeti šire od pristupa rešavanja i upravljanja konfliktima. U pitanju je sistematičan pristup, koji je usmeren ka postizanju željenih promena ponašanja, promena ličnosti i ličnost rasta.

Studenti će na predmetu: upoznati vrste, uzroke i nivoe konflikata, i usvojiti razumevanje značaja emocija, samoregulacije i ličnosti pri uspešnom upravljanju konfliktima, medijaciji i coaching-u; usvojiti razumevanje procesa upravljanja konfliktima i naučili da koriste tehnike rešavanja konflikata; upoznati se sa načelima, karakteristikama i procesom medijacije i coaching-a, i naučiti da koriste veštine komunikacije za uspešno sprovođenje procesa medijacije i coaching-a.

Predmet se zasniva na obrađivanju kognicije, kognitivnih procesa i kognitivnih šema, koji su osnova za procenu, donošenje odluka i rešavanje problema. Sadržaji predmeta su vezani za mentalnu fokusiranost u prosuđivanju, na racionalne i organske pristupe u donošenju odluka, na osnovne koncepte ponašanja sa problemima, kao i na proces (identifikacija problema, definicija, formulacija strategije, organizacija informacija, raspodela sredstava, praćenje i ocenjivanje) i tehnike rešavanja problema (mape uma, Brainstorming, lateralno razmišljanje, 6 šešira za razmišljanje, rešavanje problema, evaluacija alternativa, itd.).

Studenti će na predmetu upoznati i razumeti kognitivnu pozadinu procene, donošenja odluka i rešavanja problema; analizirati i vrednovati različite pristupe u donošenju odluka; kategorizovati proces donošenja odluka i kritički analizirati ulogu emocija i vrednosti pri donošenju odluka; definisati i interpretirati problemsku situaciju; formirati i razviti efikasne strategije za rešavanje problema; vrednovati efikasnost različitih tehnika rešavanja problema i protumačiti njihovu upotrebu u odabranim situacijama.

Psihometrija se odnosi na ocenjivanje i merenje psihičkih pojava i konstrukcija sa pouzdanim i validnim psihometričkim alatima (testovi, upitnici, intervjui, portfoliji, zadaci ponašanja, itd.). Koristi se u obrazovanju, savetovanju, kliničkoj praksi, u organizacijama itd. Na predmetu će se obrađivati sadržaji u vezi sa konstrukcijom psihometričkih alata, ocenjivanjem psihometričkih alata, standardima i zakonitostima psihološkog testiranja, kao i etičkim vidicima upotrebe psihometričkih alata (kvalifikacije korisnika testova, odgovornost korisnika testova, prava i odgovornosti testiranih).

Studenti će na predmetu usvojiti razumevanje teorijskih, etičkih i stručnih vidika, koji su povezani sa psihološkim testiranjem; razviće sposobnost ocenjivanja psihometričkog kvaliteta (validnost, pouzdanost, objektivnost, osetljivost) psiholoških instrumenata; razviće sposobnost planiranja i sprovođenja naučnih istraživanja za potrebe ocenjivanja psihometričkih karakteristika odabranih testova/instrumenata.

U savremenom poslovanju pozitivna psihologija dobija sve veći značaj. Pozitivna psihologija je uzbudljiva i inspirativna mlada grana psihologije. Zasniva se na onome što je u pojednicu pozitivno, na njegovim izvorima, snagama i odlikama. Cilj pozitivne psihologije je poboljšati subjektivno blagostanje (sreću) i funkcionisanje pojedinaca, organizacija i zajednica, kao i omogućiti, da oni mogu da se razvijaju i rastu.

Studenti će na predmetu: upoznati sopstveni nivo blagostanja i psihološkog kapitala, i naučiti da planiraju primerene mere za očuvanje blagostanja i psihološkog kapitala kod sebe i zaposlenih u organizaciji; pripremiti plan uvođenja pozitivno-psiholoških mera u organizacije sa ciljem postizanja pozitivnih organizacijskih rezultata; upoznati svoje karakteristične karakterne moći (odlike), i definisati prilike za češću upotrebu karakterističnih karakternih moći, kako na ličnom, tako i  na profesionalnom području; razviti sposobnost planiranja i uvođenja »rukovođenja na osnovu odlika« u preduzeća i organizacije; naučiće da primene jednu od tehnika svesnosti, i kritički proceniti njenu efikasnost u suočavanju sa stresom; razviti sposobnost prenosa ključnih spoznaja i nalaza pozitivne psihologije na področje timskog rada.