Dekan DOBA Fakulteta: Kako obezbediti funkcionisanje privrede posle Covid – 19

Kao što vidimo iz vesti, virus i u Srbiju zapravo tek dolazi – samo možemo da se nadamo da neće doći do scenarija kao što je onaj u Lombardiji, u Italiji. Srbija nije tako gusto naseljena, dok sa druge strane u prilog sigurno ne ide to što i u Srbiji ima gradova sa dosta jakim zagađenjem. Već sada se osećaju privredne teškoće vezane za prekid tokova ljudi, proizvoda i usluga. Na putu ka savremenoj privredi i Srbija je izgradila strukturu koja se zasniva na srednjim i malim preduzećima, a značajan je i udeo samozaposlenih. Dok je u velikim preduzećima moguće obezbeđivati određenu sigurnost u uslovima velikih hala sa relativno malim brojem radnika, to po pravilu ne važi i za mala preduzeća, i ponudu usluga.

Posmatrajući sve zajedno, to već na kratak rok znači smanjenje potražnje, prihoda i ugroženost radnih mesta. Ako ne uspemo da pobedimo virus u određenom vremenu, može doći do toliko promenjenih uslova privređivanja, da će nam biti potrebno puno vremena i žrtava da bismo mogli da se približimo uslovima na koje smo navikli.

Sada je vreme kada je potrebno uvoditi mere za borbu protiv posledica pandemije na svim nivoima. Ni Srbija ne može u potpunosti da se ugleda na druge zemlje, ali za sada izgleda da je moguće postići određene rezultate disciplinom stanovništva i sveobuhvatnim testiranjem, kojim se može pratiti virus. Verujemo da je Srbija odabrala dobru i uslovima odgovarajuću taktiku. U međunarodnom smislu se vidi se da je sada vreme kada se otvaraju budžeti i prekršava praksa njihove finansijske održivosti, a isto važi i za politiku centralnih banaka gde se ne ramišlja o mogućm posledicama stvaranja novog novca za inflaciju. Preovlađuju državne pomoći preduzećima koja ne mogu nesmetano da rade, a neka od njih čak vrlo bitne proizvode i usluge pomeraju, ili se delimično oslobađaju plaćanja taksi i doprinosa, i zadužuju se banke za odlaganje ili delimično oslobađanje obaveza plaćanja kredita. Ima nas puno koji verujemo, da će jedino time moći da se premoste kritični meseci kada deo privrede zapravo stoji.

Međutim država i njen buđet, kao i banke nisu kese bez dna. Ako u određenom vremenu stanje ne bi moglo da se poboljša, sigurno će se pojaviti potreba za širom solidarnošću. Potrajanje sadašnjeg privrednog kolapsa moglo bi dovesti do neodrživih razlika u ekonomskoj bezbednosti između dela zaposlenih i stanovništva koji zakonima i propisima imaju obezbeđene prihode, i onih koji direktno zavise od funkcionisanja tržišta. Ovde će biti potrebna ekonomska politika preraspodele koju smo gotovo već zaboravili.

U uslovima pandemije je kod javnih usluga i kod obrazovanja postalo aktuelno obezbeđivanje usluga online....

Svakako, svi subjekti u tome nemamo isti početni položaj. Tu su zasigurno na prvom mestu iskustva koja smo uspeli da sakupimo na DOBA Fakultetu poslednjih decenija, kada se u našem međunarodnom okruženju naglašava značaj obrazovanja na daljinu. Važna su još i znanja, koja će biti potrebna za ponovnu izgradnju privrede i tržišta – dosta do sada poznatih konstanti, na koje smo mogli da računamo, će se potpuno promeniti, ili nestati. Tako već sada u prvi plan dolaze kompetencije, koje na području poslovanja nude savremene poslovne škole. To su razmišljanje izvan okvira, fleksibilnost i pre svega razumevanje, da se u poslovnom svetu stalno dešavaju promene. Njih ne možemo da izbegnemo, i predstavljaju za uspešne privrednike samo novi izazov.

DOBA Fakultet je sa svojom vizijom i misijom, pre svega sa dokazanom dobrom praksom sa svojim programima dokazao, da je toga svestan, i da priprema svoje diplomce za snažno izmenjene okolnosti.