Studenti master programa Menadžment pametnih gradova tokom studija se upoznaju sa najboljom praksom na svetu

Svako područje pametnog grada se iz različitih vidika izuzetno brzo razvija, dok fali neko, ko će znati da povezuje sve stručnjake, različite interese i rešenja za zajedničko dobro. Kao odgovor na te izazove smo se pre nekoliko godina na DOBA Fakultetu  povezali  sa izvrsnim  stručnjacima za formiranje koncepta pametne zajednice, i razvili jedinstven akreditovani postdiplomski magistarski program Menadžment pametnih gradova.  Program omogućava projektne vođe, koji razumeju stručnjake iz područja pametnih gradova, i zato deluju povezano, i znaju da vode najzahtevnije projekte za razvoj pametnih zajednica.

Danas već više od trideset studenata programa Menadžment pametnih gradova razvija nova znanja, i svakoga dana ih prenosi u svoje radno okruženje. Studenti su zaposleni, dolaze iz javne uprave i privrede (opština, upravnih jedinica, institucija, javnih preduzeća i iz preduzeća koja se bave rešenjima za pametne gradove).

Studenti studiraju online, dok se povremeno susreću na terenskim vežbama i studijskim ekskurzijama, čija je svrha pregled dobrih praksi pametnih gradova. Posebnu dodatnu vrednost donose projekti, koje studenti Menadžmenta pametnih gradova pripremaju kao odaziv na različite izazove, iz svog radnog okruženja, ili šire u regionu, državi, svetu. Prilikom traženja održivih rešenja, oni upotrebljavaju  najnovija znanja, trendove iz teorije, i povezuju ih sa dobrim praksama. Tako su već razvili rešenja za mobilni crowdsending, razvoj IOT uređaja za merenje kvaliteta vazduha, razvoj biodiverziteta u urbanim okruženjima sa zelenim krovovima, obradu otpadne plastike za izgradnju površina za pešačenje i vožnju, rešavanje ugroženosti od poplava sa IT rešenjima-dronovima, razvoj programske opreme za e-rasvetu, razvoj aplikacije za uštedu energije, i još mnogo zanimljivih rešenja.

Realne prednosti i mane već implementiranih rešenja za razvoj pametnih gradova studenti upoznaju kroz posete organizacijama, gradovima, odn. zajednicama. Tako su u Ljubljani posetili gradsku opštinu i upoznali se sa njihovom strategijom održive mobilnosti grada, a zatim su  razgledali rad saobraćajnog centra na LPP-u, isprobali car sharing u AvantCar-u, saznali kako se preduzeće sa tradicijom AMZS preoblikuje u skladu sa savremenim trendovima i novim zahtevima korisnika. Isto tako su upoznali dobre prakse energetske sanacije škola, vrtića i sportskih objekata. Videli su i kompletnu urbanu obnovu seoske opštine Savsko naselje.

I evropski gradovi svake godine nude nova zanimljiva rešenja na području pametnih gradova, koje studenti razgledaju. U Beču je primer razvoja seoske opštine Aspern Seestadt, koja je nastala na prostoru bivšeg aerodroma, i lep je primer energetske efikasnosti, za koju je karakteristična upotreba alternativnih izvora energije i ekološki način gradnje. U Amsterdamu je primer modela kružne ekonomije (ponovne upotrebe, samodovoljnosti, energetske efikasnosti…) u seoskoj opštini Buiksloterham.

U Sloveniji imamo već prve diplomce programa, koji svako na svom putu već vredno ostvaruje dobijeno znanje, i koji su posebno »pioniri« na području pametnih gradova u svom radnom okruženju. Neki imaju više, drugi manje podrške zajednica, dok je za sve suština, da se povezuju sa drugima u Sloveniji i šire, i  omogućavaju razvoj kako najbolje umeju, koji će omogućiti veći kvalitet života u gradoviam i selima.

Jedna poruka svih dobrih praksi i stručnjaka kroz izvođenje programa je, da su ljudi na prvom mestu, zatim sledi tehnologija, koja podržava i omogućava ostvarivanje želja stanovnika za boljim životom.

mr Vesna Kolenc Potočnik, menadžerka programa